Mogu srce da uzmem ti, svojim nevinim stihom, da ga sakrijem kao čarobnjak, pokretom pera goluba. Ni sa svojim ne znam gde bi’ od samoće se sakrio, i u njemu duva košava, dosadna i duga. Veselo lice tužnog pajaca, što po pustinji nebeskoj luta, na raskršćima što stoji, kraj putokaza i dalje luta. U ovom [...]
Prošla je ispred mene, gazeći gizdavo po toj zebri, zvonećim korakom, pomerala je linije na asfaltu. Griva njene kose, poput nekog vrbovog pruta, prelazeći preko moga lica, ostavljajući tragove divljine. Udariše me dva sedefa, toliko jako i duboko, da sam na trenutak zaboravio na vreme. Bio sam njen, rob do kraja života, mislio sam u momentima, dok je nestajala u izmaglici. Kroz zvonjavu njenog koraka, koji se gubio u daljini, nisam čuo da mi pola grada svira, da krenem [...]
Za pogled u sopstvenu dušu, Pogledaj samo senu svoju, I videćeš je, Spokojnu i mirnu. Senka je mirna, Ne treperi na suncu, Ni na mesecu, U skladu je sa dušom, spokojna. Nemirnim dušama, Ni sva ogledala ovoga sveta, Neće oči otvoriti, Niti će spokoj u senci videti. Lažni osmesi večitog teatra, Veseli arlekini, Koji to [...]
Da sam samo jedan list, u listopadnoj šumi, sakriven u moru boja, prekrivenih snegom. Snegom dubokim, teškim, i nestvarno belim, koji me poput majke čuva, i pokriva pred san. Nedostaje mi taj nestvarni spokoj, mir koji tišinom me budi, samoća koja društvo mi pravi, i pravi ravnotežu u glavi. Prazan i tup, ne osećam hladnoću, [...]
Međutim, Milojicu je druga muka okupirala. Dok se pripremao da ode na tvitap, misli su mu lutale ka Staroj planini. Kako da stigne tamo a nije ni pošteno postao tviteraš. Video da tamo idu blogeri ali kakvi! Majko moja, kako da se ja tamo uvalim i postanem deo te raje, grozničavo je razmišljao. Znao je [...]
Ova pesma je podrška akciji da na pretraživačima za reči ratni zločinac sajt Ante Gotovine izađe prvi u rezultatima. Ukoliko imate blog ili neki sajt možete i vi to učiniti. Bitno je samo da stavite link ratni zločinac koji vodi na željeni sajt, kao što sam to i ja uradio. Kao aveti koje ne odlaze, mojom dušom nemani [...]
Može da voli tuđe, više nego svoje, njegovi se gresi, nikada ne broje. Može on da uzme, pare od kampanja, uvek on na pobedničkoj, strani mirno sanja. Može da ne prati, taj običan puk, većina je za njega, samo voda i luk. Može da ne plaća, piće u kafani, ako on te otprati, ostaćete sami. [...]
Svaka sličnost sa junacima iz svakodnevnog života je namerna. Sva imena su izmišljena, da ne bi pravio reklamu nikome. Sve je počelo u maloj varošici, negde oko Kragujevca. Milojica je bio mlad momak, sa svojih 20 godina je odavno stasao u pravog muškarca. Uspešno je završio srednju školu i radi u lokalnom kafiću, sakupljajući novac [...]
Sakrijem se nekada između slova, ćutim i sanjam, dok čekam kraj reke, svitanja nova. Ne volim ta velika slova, remete mi sklad, niza misli koje lete, u sećanja nova. Provirim, onako krišom, kao malo miš iz senke, trepereći na prstima, tražeći nešto… Ne volim to sutra, koje uzima mi juče, brišući mi sećanja, na rumena [...]
Ukratko, ovo su pederska posla. Mesecima mi ubijate mozak sa tom paradom, kao da je to nešto posle čega će nam biti bolji život. Ok, pederima možda hoće ali meni neće. Da se razumemo, boli me uvo za njihovu paradu i za njih. Imam svoj stav o tome i to je moje pravo. Ima jedna [...]
