U jednom razgovoru sa prijateljem iz Tunisa, na temu siromašne prirode njegove zemlje, u jednom trenutku mi je rekao, da oni, kad gledaju fotografije naše zemlje, tako vide raj. Zar nam je potrebno nešto više od tako jednostavne rečenice, da bi’ konačno shvatili i počeli da cenimo sve ovo što nam je priroda podarila.. 
Stotine kvadratnih kilometara, podseća na Mars…
Planinski venac Atlas, sa jedinim znakovima života, od jednog jedinog izvora vode…
Ovo je jedini izvor vode, stotinama kilometara u prečniku. Ovo je u bukvalnom smislu reči, izvor života za mnogo ljudi, Dovoljno je da se samo osvrnemo oko sebe, da pogledamo naše reke, koje svakodnevno zagađujemo i trujemo, i da shvatimo koliko smo zapravo BESNI. Pokušajmo da se promenimo bar malo, svima će nam biti lepše!!!
Kon Tiki Travel
Tople preporuke za sve prijatelje koji do sada nisu imali prilike da koriste usluge ove agencije. Od prvog kontakta, do povratka sa putovanja, sve je funkcionisalo besprekorno. Inače nemam običaj da reklamiram na svom blogu, ...
U pravu si-mi priroda je ovde zaista poklonila svoje ponajbolje darove. Dijelom zbog toga i imamo problema kakvih imamo. Ali, i sami smo krivi jer ne umijemo dovoljno da cjenimo te darove.
Mada..sjećam se jedne misli pokojnog Mome Kapora-”da biste voleli Beograd, morate prvo obići svet, Njujork, Pariz, London…tek ćete onda, kad se vratite, videti zapravo koliko je Beograd lep”. Ovo se komotno može preslikati sa Beograda na cijelo ovo područje
Pozdrav
Neko je rekao da je navika najvisa covekova vlast. Slazem se sa tom misli. Navikli smo na ovo sto imamo, kao i drugi na ono sto imaju ili nemaju i svako zivi sa svojim navikama, discplinama ili nedisciplinama.
Pesimisticki, ali ostacemo besni, kao i milioni drugih u svetu koji zive kao sto su nasi ili jos bolji rajevi (tako li se kaze ili je raj jedan:).
Draga moja Zelena, navike postoje da bi ih menjali, zar ne? Zamisli da smo zadržali naviku da sisamo, kao male bebe, na šta bi to ličilo
Milko, hvala na poseti. Slažemo se u jednom, uvek nam je svega malo…
E sad treba da filozfiram, al` necu
Reci cu da je pobediti naviku, ali naviku a ne sisanje prsta, velika pobeda prvenstveno sebe, a potom i u odnosu na druge ljude.
Eto…
U sustini se slazem sa postom, jel`…alo to je vekovna prica, tako da…necu, kazala sam
Kada bi za početak svi svoje đubre sa splavova bacali u kante, umesto u reku. To stvarno nikako ne mogu da razumem, ima toliko neke stoke da mi je muka više.