Šta reći, a ne zaplakati! Kako su krenuli sa bolnicama i pratećim elementima, biće nam svima bolje da upisujemo medicinu, u suprotnom možemo umreti dok prevedemo obaveštenje, koje je postavljeno u Pančevačkoj bolnici. O pravopisu dotične osobe, koja je ovo pisala, prosudite sami…
Ma jebeš pravopis kad neradi.
Nažalost, svakodnevna slika ne samo u zdravstvenim ustanovama, bilo primarnim sekundarnim ili tercijalnim!
Omajgadu
XD vaistinu!
Zasto komentari moraju da sadrze najmanje 15 karaktera?:)
Smrdibube ili Srbija
Kada smo početkom 2006. na konferenciji za novinare u Medija centru pokušali da otvorimo oči srbijanskoj javnosti šta se krije iza šifre „G-17 +“ nismo sumnjali u moć protivnika. Za sobom smo imali pune tri godine protraćenog vremena u naporima da pokrenemo fabriku lekova zasnovanu na znanju i inovativnosti kao kapitalnim resursima, a od trenutka zakazivanja konferencije do njenog održavanja kaznena ekspedicija Ministarstva zdravlja prognala je (na Božić, grešna im duša!) naše proizvode, najpre iz Kliničkog centra Srbije, a zatim iz svih veledrogerija. Da se uvozni ne postide zbog cena (po pravilu tri-četiri puta većih), a – što da ne – i zbog kvaliteta (na primer, prognan je naš lokalni anestetik u spreju sa propelentom u korist tehnološki jednostavnijeg sa mikropumpom – naravno, iz uvoza).
Nisu nas uplašili („do not be afraid“ je srušilo totalitarizam u Istočnoj Evropi), pa smo bili u prilici (bez obzira što je Medija centar našu konferenciju „poklopio“ znatno većom, o gej i lezbejskim pravima u Srbiji, a sve u ime „slobode“ informisanja) da pokažemo kako je jedini politički proces koji se odvijao paralelno sa pripremama za ubistvo Zorana Đinđića bilo prerastanje nevladine organizacije sa šifrovanim imenom u istoimenu političku stranku. I da tokom te metamorfoze iz gusenice nije nastala leptirica već smrdibuba. A smrdibube – kao što je poznato – ne samo da smrde već i zuje. To čine i sada, valjda da se sa smrada skrene pažnja. Da se ne vidi kako njihovom zaslugom na političkoj klackalici preovladava razbojnički interes za koji u javnosti postoje eufemizmi „tajkunski“ i „oligarhijski“. Da zujanjem prikriju smrad nedostojne manjine koja bi da vlada i otima, baš kao u zdravstvu. Tada smo predložili novinarima da se raspitaju zašto je Direktorka fonda zdravstvenog osiguranja dobila nagradu Privredne komore Beograda kada – po definiciji – nema nikakve veze sa privredom. I da se raspitaju zašto je, sa Ministrom zdravlja, to proslavila u tajkunskom brlogu u Šekspirovoj. Sukob interesa dr Borojevića i mnogih drugih koji ga naplaćuju, a još nisu uhapšeni, periferna je posledica institucionalizovanog razbojništva. Ili, ako hoćete drugačije, unutrašnje okupacije Srbije.
Kakve ostavke! Zatvor i oduzimanje imovine! Zdravstvom upravlja organizovana kriminalna grupa! Ako nas nije izludeo njihov smrad, izludeće nas njihovo zujanje – lastavica (poput gospođa Jovanović, Barać i sličnih) još uvek ima malo, a smrdibube se spremaju na novu prevaru – u interesu kriminalizovane manjine žrtva će, ovoga puta, biti i ideja decentralizacije. Zato, štipaljke na nos, vatu u uši, mlatilice u ruke!
Smrdibube ili Srbija!
U Leskovcu, jula 2010.
Ivica Savić
DCA-laboratorije
Smrdibube počinju da reže
Danas su smrdibube prestale da zuje. Valjda nam se svima uši privikle na zujanje pa više nisu u stanju da nam zujanjem skreću pažnju sa smrada. Počele su da reže, a kada će i Tebe ujesti pitanje je samo vremena. Nego, da krenemo redom.
Najpre je u Domu „narodne“ skupštine poslanik „Demokratske“ stranke bezrezervno podržao „dostignuća“ zdravstvenog „sistema“ Srbije uz ogradu da se svom koalicionom partneru „Demokratska“ stranka nije mešala u „podvižništvo“. Što je izrečeno delovalo udvorički ljigavo manje je – nadam se – posledica protivprirodnog koalicionog bluda, a više posledica ličnog dodvoravanja doktora formiranog na ideologiji podaništva svome ministru. Ne znam da li je i to protivprirodno, ali sam siguran da je i to blud. Valjda pomenuti poslanik smatra da mu funkcija ambasadora posle jednog ili dva mandata nije toliko izvesna kao rad u struci, pa smatra da mu neće škoditi da svog ministra zaduži sa nešto malo bludnih radnji. „Ministar“ i dalje ne odustuje da bude doživotni.
Osokoljeni ministar (u ruralnoj Srbiji kažu „napujdan“) odmah je počeo da pokazuje zube i desnicu svima koji vide da smrdibube sredstvima budžeta vode kontinuiranu predizborno-izborno-postizbornu kampanju u kojoj nije loše blagovremeno režati pošto prilikom ujedanja neko može i da im razbije zube. Zato je i citirao uglednog poslanika s početka prošlog veka da je on („ministar“) onoliko Gledston koliko su oni (poslanici) Englezi.
Nisu aplaudirali ni poslanici G17+! Valjda im polako dolazi do svesti da u Srbiji preovlađuje uverenje da i oni koji glasaju za takve zaslužuju da budu iza rešetaka. A „ministar“ bi polako morao da se priprema da renovira i institucije sa rešetkama pošto je „završio“ sa bolnicama i kliničkim centrima.
Ne zbog režanja već zbog činjenice da Gledston nije ništa bio bolji od Pašića!