Vrisak lepote
Jedino vrisak zaustavi suze,
u dolini tuge,
gde sam k’o dečak;
jurio duge.
Na tavanu mome,
sad nebo se vidi,
da li se iko,
zbog ovoga stidi?
Usamljen bunar prkosi svemu,
k’o izvor života,
daje mi nadu,
i novu dilemu.
Da li je vredno,
kad živiš bez sebe,
bez dela života
umire lepota.
Jedino vrisak zaustavi suze,
u dolini tuge,
gde sam k’o dečak;
jurio duge.
4 Responses to Vrisak lepote
Leave a reply
Fields marked with * are required
Rasplaka me skroz
“Jedino vrisak zaustavi suze,
u dolini tuge,
gde sam k’o dečak;
jurio duge.”
Po nekada dođe i ne pita, samo boli…
Da li je vredno,
kad živiš bez sebe,
bez dela života
umire lepota.
Nista i niko nije vredno da zivis bez sebe…
Kompromise su izumeli slabi…oooooooo, da, bila sam slaba.
Od sad cu kao slavu da slavim dan kad sam pronasla srecu u sebi…i lepotu na koju sam skrajnula!
Predlog “na” je potpuno nepotreban! Zadesio mi se!