Kako je Milojica krenuo u (virtuelni) Beograd da vidi Tviter

Svaka sličnost sa junacima iz svakodnevnog života je namerna. Sva imena su izmišljena, da ne bi pravio reklamu nikome.

Sve je počelo u maloj varošici, negde oko Kragujevca.

Milojica je bio mlad momak, sa svojih 20 godina je odavno stasao u pravog muškarca. Uspešno je završio srednju školu i radi u lokalnom kafiću, sakupljajući novac za odlazak u Kragujevac ili u Beograd ali to mu je delovalo nestvarno. Do momenta dok se jednoga dana, dok je bio kod devojke, nije upoznao sa Tviterom. Au, kakav je to bio šok za njega.
Čuo je on tu i tamo da u lokal u kojem on radi, ovi što dolaze iz velike varoši, pričaju o nekim lajnama, tvitapovima, uticajnima koji su uspeli ali sada je, sticajem okolnosti, prvi put video sam..Ne, nije Pinki video Tita, već je Milojica video Tviter.

Zapravo, Milijana, njegova devojka je pre par dana otvorila nalog i sada je on, zajedno sa njom, gutao te statuse. Milojica je bio bistar momak, nije mu trebalo mnogo vremena da provali kako to čudo funkcioniše i sledećeg dana je otvorio sebi nalog. I tog momenta je, nesvestan, onako dečački naivan, napravio sebi medveđu uslugu, kao što će mu vreme pokazati.

Provodio je sve više vremena na lajni, pokušavajući da provali ko je tu ko i ubrzo je uspeo da shvati. Onako naivan, shvatio je da tu postoje direktori, koji aminuju šta se sme a šta ne. Video je da tu može da se druži sa poznatima, da može da vidi šta ko od njih trenutno jede. Ili, gde je ko…

Video Milojica da se tu prave druženja-tvitapovi, video da ima veselih devojaka koje se nude za provod. Bogami, čita i kako se obrću ogromne cifre, kako se putuje po inostranstvu iz dosade. I šta drugo, no poželeo Milojica da i on bude deo tog sveta. Da i on ide po žurkama, da jede i pije za džabe.
Spakovao svoju torbicu, ubacio samo nešto od neophodnih stvari, nazvao svoju baku, koja živi na Zvezdari i najavi se u goste…
Koliko se zaludeo da je uzeo slobodne dane, ostavljajući devojku u čudu. Ona, dve godine starija od njega, nikako nije mogla da ga razume. Od kad je video Tviter, totalno se promenio. Kasnije je sebe često prekorevala što je tog dana uopšte i pokazivala svoju lajnu. Ali avaj, ostade ona bez Milojice…

Milojica je prvim jutarnjim busom požurio da stigne u Beograd, da bi stigao da uradi sve što je isplanirao. Prvo je trebao da ode u prodavnicu mobilnih telefona i kupi sebi neki od pametnih aparata. Čitao je koje sve telefone preporučuju ti viđeni tviteraši, u koje prodavnice da se kupuju. Video da može da dobije i popuste ako kaže da je tviteraš. Imao je nešto ušteđevine, koju je spremao za nastavak školovanja i bio je srećan što će uskoro postati deo velegrada za koji ne postoje granice. Da će mu se otvoriti vrata svih restorana.
Već je kovao planove kako da zaradi prvu lovu. Obzirom da je bio lep, naočit momak, otići će u neku poznatu radnju i predložiće im da ih reklamira a da mu zauzvrat daju garderobu po želji. Zašto da ne. Tvitovaće o njima. Kad mogu drugi, zašto ne bih mogao i ja. Nisam ništa lošiji od njih, pomislio je…

Pošto se smestio kod bake Mire, brže bolje je otišao do radnje i kupio telefon. Onaj što su rekli da je super i da je fensi. Stavio je svoju karticu i uleteo u prvi kafić, grozničavo i nespretno pokušavao da se izbori sa osetljivim  staklom, koje je na svaki dodir njegovih jakih prstiju, ispisivalo pogrešna slova. Zamalo nije prosuo sok sebi u krilo, kada je konačno uspeo da instalira Tviter. Od radosti je hteo da skoči ali se ipak smirio i duboko udahnuo,
Konačno, i ja sam deo velegrada. Imam Tviter na svom pametnom i preskupom telefonu. Na trenutak je samo pomislio da je za taj novac morao da radi godinu dana, štedeći svaku paru ali to više nije bilo važno.

Sada je trebalo da se uključi u raspravu na lajni ali trema, koju je do sada potiskivao, je ukočila njegove prste. Šta ako ne napišem status kako treba? Šta ako me ismeju. Viđao je da se to dešava na lajni. Trebao je prvo da se zbliši sa poznatim tviterašima ali to nije bilo tako lako. Oni ne primaju svakoga u svoje redove. Ej, pomisli Milojica, pa njih prate na hiljade ljudi a oni tek nekoliko. Kako si to zamislio, crni Milojice, pitao je sam sebe. Šta ako mu direktori tvitera zamere? Njegovi snovi o žurkama će puknuti kao baloni od sapunice.
Ali, nije imao kud. Krenuo je, tvit po tvit, onako lagano da nekoga ne uvredi. Vreme je letelo i napolju je već uveliko bio pao mrak. Taman je počeo da se pakuje da krene nazad do baka Mire, kad vide da se pravi tvitap. Srce je divlje udaralo, dok je nespretno skrolovao da bi se prijavio. Pisalo je da se održava u ekstra lokalu. Woow, eto tebe Milojice među poznatima. Možda ću sresti onog direktora tvitera, kojeg sam video na televiziju, ko zna?

 

Imao je vremena da ode da se presvuče i naparfemiše. Biće tamo one lepe devojke, čije su ga slike sa avatara i izmamile iz njegove male varošice. Ko zna…

NASTAVAK SLEDI…

You can leave a response, or trackback from your own site.

4 Responses to “Kako je Milojica krenuo u (virtuelni) Beograd da vidi Tviter”

  1. Jelena Milosevic kaže:

    Sa nestrpljenjem ocekujem nastavak :))

  2. ljishke kaže:

    A dalje ?

  3. Nikola kaže:

    Al zavoleh tviter iz grada? Sa lajnama ko pupoljak ruže?

  4. […] Kako je Milojica krenuo u (virtuelni) Beograd da vidi Tviter Napisano: 25.Oct.2012. 000000 23:56:16 na blogu: http://www.poslednjiskaut.com […]

Leave a Reply

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.