Pero goluba

Mogu srce da uzmem ti,
svojim nevinim stihom,
da ga sakrijem kao čarobnjak,
pokretom pera goluba.

Ni sa svojim ne znam gde bi’
od samoće se sakrio,
i u njemu duva košava,
dosadna i duga.

Veselo lice tužnog pajaca,
što po pustinji nebeskoj luta,
na raskršćima što stoji,
kraj putokaza i dalje luta.

U ovom svetu olovne vojske,
gde srca su tvrda k’o stene,
jednoga dana mali će dečak,
u vrtlogu ludom pronaći mene.

You can leave a response, or trackback from your own site.

One Response to “Pero goluba”

  1. vesna64 says:

    Divni stihovi, baš kao što samo ime kaže, poslednji skaut! Nisam znala da takvi još postoje u ovom ludom vremenu. Moja sestra Mahlat, pominjala vas je, a kako od skoro i sama počeh da blogujem,uđoh i ovde. Fascinirana!

Leave a Reply

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.