Mogu srce da uzmem ti, svojim nevinim stihom, da ga sakrijem kao čarobnjak, pokretom pera goluba. Ni sa svojim ne znam gde bi' od samoće se sakrio, i u njemu duva košava, dosadna i duga. Veselo lice tužnog pajaca, što po pustinji nebeskoj luta, na raskršćima što stoji, kraj putokaza i dalje luta. U ovom svetu olovne vojske, gde srca su tvrda k'o stene, jednoga dana mali će dečak, u vrtlogu ludom pronaći mene.
Prošla je ispred mene, gazeći gizdavo po toj zebri, zvonećim korakom, pomerala je linije na asfaltu. Griva njene kose, poput nekog vrbovog pruta, prelazeći preko moga lica, ostavljajući tragove divljine. Udariše me dva sedefa, toliko jako i duboko, da sam na trenutak zaboravio na vreme. Bio sam njen, rob do kraja života, mislio sam u momentima, dok je nestajala u izmaglici. Kroz zvonjavu njenog koraka, koji se gubio u daljini, nisam čuo da mi pola grada svira, da krenem dalje. Bojažljivo sam pregazio zebru, da ne pregazim preko tragova, koji...
Za pogled u sopstvenu dušu, Pogledaj samo senu svoju, I videćeš je, Spokojnu i mirnu. Senka je mirna, Ne treperi na suncu, Ni na mesecu, U skladu je sa dušom, spokojna. Nemirnim dušama, Ni sva ogledala ovoga sveta, Neće oči otvoriti, Niti će spokoj u senci videti. Lažni osmesi večitog teatra, Veseli arlekini, Koji to ne mogu biti, Jer svaki pravi arlekin je tužan. Senke prolaze kroz ogledala, Sa druge strane da obris svoj vide, Tužnog arlekina, One se stide.
Da sam samo jedan list, u listopadnoj šumi, sakriven u moru boja, prekrivenih snegom. Snegom dubokim, teškim, i nestvarno belim, koji me poput majke čuva, i pokriva pred san. Nedostaje mi taj nestvarni spokoj, mir koji tišinom me budi, samoća koja društvo mi pravi, i pravi ravnotežu u glavi. Prazan i tup, ne osećam hladnoću, želim po nekad', pravo na samoću.
Međutim, Milojicu je druga muka okupirala. Dok se pripremao da ode na tvitap, misli su mu lutale ka Staroj planini. Kako da stigne tamo a nije ni pošteno postao tviteraš. Video da tamo idu blogeri ali kakvi! Majko moja, kako da se ja tamo uvalim i postanem deo te raje, grozničavo je razmišljao. Znao je da je jedini čovek za to pitanje ON, direktor tvitera, koji će večeras biti na tvitapu. Prići ću mu i jednostavno ga pitati, nemam šta da izgubim, mislio je Milojica. Na tvitap je stigao tačno na vreme ali je stajao iza ćoška, sakupljajući hrabrost da uđe unutra. Video je da su mnogi...
© Poslednji Skaut
Skorašnji komentari