Mogu srce da uzmem ti, svojim nevinim stihom, da ga sakrijem kao čarobnjak, pokretom pera goluba. Ni sa svojim ne znam gde bi’ od samoće se sakrio, i u njemu duva košava, dosadna i duga. Veselo lice tužnog pajaca, što po pustinji nebeskoj luta, na raskršćima što stoji, kraj putokaza i dalje luta. U ovom [...]
Prošla je ispred mene, gazeći gizdavo po toj zebri, zvonećim korakom, pomerala je linije na asfaltu. Griva njene kose, poput nekog vrbovog pruta, prelazeći preko moga lica, ostavljajući tragove divljine. Udariše me dva sedefa, toliko jako i duboko, da sam na trenutak zaboravio na vreme. Bio sam njen, rob do kraja života, mislio sam u momentima, dok je nestajala u izmaglici. Kroz zvonjavu njenog koraka, koji se gubio u daljini, nisam čuo da mi pola grada svira, da krenem [...]
Za pogled u sopstvenu dušu, Pogledaj samo senu svoju, I videćeš je, Spokojnu i mirnu. Senka je mirna, Ne treperi na suncu, Ni na mesecu, U skladu je sa dušom, spokojna. Nemirnim dušama, Ni sva ogledala ovoga sveta, Neće oči otvoriti, Niti će spokoj u senci videti. Lažni osmesi večitog teatra, Veseli arlekini, Koji to [...]
Da sam samo jedan list, u listopadnoj šumi, sakriven u moru boja, prekrivenih snegom. Snegom dubokim, teškim, i nestvarno belim, koji me poput majke čuva, i pokriva pred san. Nedostaje mi taj nestvarni spokoj, mir koji tišinom me budi, samoća koja društvo mi pravi, i pravi ravnotežu u glavi. Prazan i tup, ne osećam hladnoću, [...]
Ova pesma je podrška akciji da na pretraživačima za reči ratni zločinac sajt Ante Gotovine izađe prvi u rezultatima. Ukoliko imate blog ili neki sajt možete i vi to učiniti. Bitno je samo da stavite link ratni zločinac koji vodi na željeni sajt, kao što sam to i ja uradio. Kao aveti koje ne odlaze, mojom dušom nemani [...]
Sakrijem se nekada između slova, ćutim i sanjam, dok čekam kraj reke, svitanja nova. Ne volim ta velika slova, remete mi sklad, niza misli koje lete, u sećanja nova. Provirim, onako krišom, kao malo miš iz senke, trepereći na prstima, tražeći nešto… Ne volim to sutra, koje uzima mi juče, brišući mi sećanja, na rumena [...]
Umoran od svih parada i pohoda, želim samo jedno, da mogu da dohvatim zvezdu, onu moju, sjajniju od drugih. Ostavite moj mesec na miru, on vas ne dira, nikome zlo Luna nanela nije. Moj svet nema mesta, za pohode sve, kojima se dokoni, silno ponose. Ponosno hodam i gledam pravo, zabunjen u mislima svojim, po [...]
Hodanje po nemiru, svake me noći vodi, sve dalje i dalje, ka dalekom svemiru. Traženje pronađenog, probanje probanog, uzima ostatak snage ostale, ostale od mene normalnog. Dolazak još jednih snegova, belih, ledenih studeni, guše moje snove, ka zelenim brdima. Predaja pre početka, kraj pre svršetka, daleki mesec bez senke, tražeći greh kraj sirene. Traženje pronađenog, [...]
U momentima ničega, sunce juri za mesecom, ludo, kao da ga nikada stići neće. Zagledan u tog bledolikog svedoka, pitam se, da li ja idem k’ njemu, ili on dolazi meni. Tražeći ove noći reči, napadnut nekim nemirom, kao promrzlo dete na snegu, osim tišine nisam video ništa. Volim kad je vidim, kao sada, sputanu [...]
