Prošla je ispred mene, gazeći gizdavo po toj zebri, zvonećim korakom, pomerala je linije na asfaltu. Griva njene kose, poput nekog vrbovog pruta, prelazeći preko moga lica, ostavljajući tragove divljine. Udariše me dva sedefa, toliko jako i duboko, da sam na trenutak zaboravio na vreme. Bio sam njen, rob do kraja života, mislio sam u momentima, dok je nestajala u izmaglici. Kroz zvonjavu njenog koraka, koji se gubio u daljini, nisam čuo da mi pola grada svira, da krenem [...]
Za pogled u sopstvenu dušu, Pogledaj samo senu svoju, I videćeš je, Spokojnu i mirnu. Senka je mirna, Ne treperi na suncu, Ni na mesecu, U skladu je sa dušom, spokojna. Nemirnim dušama, Ni sva ogledala ovoga sveta, Neće oči otvoriti, Niti će spokoj u senci videti. Lažni osmesi večitog teatra, Veseli arlekini, Koji to [...]
Da sam samo jedan list, u listopadnoj šumi, sakriven u moru boja, prekrivenih snegom. Snegom dubokim, teškim, i nestvarno belim, koji me poput majke čuva, i pokriva pred san. Nedostaje mi taj nestvarni spokoj, mir koji tišinom me budi, samoća koja društvo mi pravi, i pravi ravnotežu u glavi. Prazan i tup, ne osećam hladnoću, [...]
Međutim, Milojicu je druga muka okupirala. Dok se pripremao da ode na tvitap, misli su mu lutale ka Staroj planini. Kako da stigne tamo a nije ni pošteno postao tviteraš. Video da tamo idu blogeri ali kakvi! Majko moja, kako da se ja tamo uvalim i postanem deo te raje, grozničavo je razmišljao. Znao je [...]
Svaka sličnost sa junacima iz svakodnevnog života je namerna. Sva imena su izmišljena, da ne bi pravio reklamu nikome. Sve je počelo u maloj varošici, negde oko Kragujevca. Milojica je bio mlad momak, sa svojih 20 godina je odavno stasao u pravog muškarca. Uspešno je završio srednju školu i radi u lokalnom kafiću, sakupljajući novac [...]
Sakrijem se nekada između slova, ćutim i sanjam, dok čekam kraj reke, svitanja nova. Ne volim ta velika slova, remete mi sklad, niza misli koje lete, u sećanja nova. Provirim, onako krišom, kao malo miš iz senke, trepereći na prstima, tražeći nešto… Ne volim to sutra, koje uzima mi juče, brišući mi sećanja, na rumena [...]
Ukratko, ovo su pederska posla. Mesecima mi ubijate mozak sa tom paradom, kao da je to nešto posle čega će nam biti bolji život. Ok, pederima možda hoće ali meni neće. Da se razumemo, boli me uvo za njihovu paradu i za njih. Imam svoj stav o tome i to je moje pravo. Ima jedna [...]
Umoran od svih parada i pohoda, želim samo jedno, da mogu da dohvatim zvezdu, onu moju, sjajniju od drugih. Ostavite moj mesec na miru, on vas ne dira, nikome zlo Luna nanela nije. Moj svet nema mesta, za pohode sve, kojima se dokoni, silno ponose. Ponosno hodam i gledam pravo, zabunjen u mislima svojim, po [...]
Sedeo je za stolom, ispijao čaj i čitao Politiku. Povremeno bi krišom preko olovnih listova novina pogledao ka šetalištu i uz neki prikriveni uzdah, pogledom otpratio lepu devojku. Da li ga je podsetila na neku davnu ljubav? Ne verujem. Današnje devojke ne liče na devojke toga vremena… Njegovo odelo me je nateralo da sednem i [...]
Hodanje po nemiru, svake me noći vodi, sve dalje i dalje, ka dalekom svemiru. Traženje pronađenog, probanje probanog, uzima ostatak snage ostale, ostale od mene normalnog. Dolazak još jednih snegova, belih, ledenih studeni, guše moje snove, ka zelenim brdima. Predaja pre početka, kraj pre svršetka, daleki mesec bez senke, tražeći greh kraj sirene. Traženje pronađenog, [...]
