ljubav

Ja znam ko sam a ko si ti?

mar 022012

Baš tako. Rodio me internet, moje pesme, moje priče. Rodile me moje lajave izjave. Uvek sam bio samo svoj i ničiji više.
Koristim svoj mozak od kada znam za sebe a ti?
Šerujem ono što mi izađe iz duše i srca, za razliku od tebe.
Koliko košta tvoj share?
Koja je cena tvoje duše? U evrima, naravno.
Zapravo, kao europejac ni ne znaš koja je valuta u tvojoj zemlji. Voleo bi da je euro, jel?
Pamet ti seže do juče… Zaboravio si mnogo toga.
Ali naravno, koga zanima istorija u toj tvojoj Europi? Vrediš onoliko koliko imaš na računu, njihovom.
Sutra ćeš uz vatromet pokloniti još jedan deo zemlje svoje, za sledeći korak. Koga briga, ne daješ svoje. Razmisli samo da li ćeš do tog svog cilja biti deo ove zemlje.
Ili ti važno nije. Promenićeš ti i ime i veru, zarad novog kredita…

A nemaš ništa. I zato kevćeš za njima, ne bi li ti dali kosku, da možeš da šeniš. Toliko im vrediš i toliko te cene.
Daješ sebi pravo da mene i mnoge poput mene tretiraš kao manje bitne, manje vredne.
Kao, meni ne odgovara EU. E moji sokolovi…
Prodali ste dušu za brdo čvaraka, samo što ni te čvarke ne možete da jedete. To brdo je iza sedam gora i sedam mora.
Samo vas gledam, koliko ste bitni sami sebi. Juče vam bacali bombe, danas vam dali malo bombona a vi? Ko cigančići na svadbi, sakupljate *(izvinjavam se romima) ali kao što kaže Basara, pisac sam i imam tu slobodu da pišem kako mi duša hoće.

Nemam ja ništa protiv vas kao što ste se vi ostrvili na mene. Onaj koji nema duše i koji ne zna šta je bilo juče, za mene je samo sena koja mi po nekada sunce zaklanja.
Ali, ja se malo pomerim i sunce je moje. A ti si sena do veka…

Vrisak lepote

Slavonski snovi 4 Responses »

avg 082011

Pin It

Jedino vrisak zaustavi suze,
u dolini tuge,
gde sam k’o dečak;
jurio duge.

Na tavanu mome,
sad nebo se vidi,
da li se iko,
zbog ovoga stidi?

Usamljen bunar prkosi svemu,
k’o izvor života,
daje mi nadu,
i novu dilemu.

Da li je vredno,
kad živiš bez sebe,
bez dela života
umire lepota.

Jedino vrisak zaustavi suze,
u dolini tuge,
gde sam k’o dečak;
jurio duge.

Divlja strast

Moje price 4 Responses »

apr 082011

Pin It

A sve je krenulo sasvim slučajno.
Moj dolazak na kafu i kolače pretvorio se u borbu dva oznojena tela koja su pokušavala jedno drugom nešto da pokažu i dokažu.
Vrtlog strasti nas je nosio kroz sobe, kroz senke su prolazili duboki uzdasi.

Pobednik i poraženi su se smenjivali svakoga trena. Mesec je prolazio kroz tebe i mene i nestajao. Kao i ja u tebi, ti u meni.
Niz tvoja izvajana ramena su padali slapovi mokre kose, koji bi u trenucima zanosa poput bičeva udarali po mom licu. Pokušavali smo da u očima pronađemo taj mali znak predaje, signal da je neko u ovoj borbi pobedio.
Leteli smo na vrhu cunamija, čekajući tren dodira sa zemljom, iskonski prasak zvezda, eksploziju univerzuma. Dolazilo je kao uragan, vreo damar vetra je počinjao da žari već usijana lica.

I tada je tebi, ili meni, više nije ni važno, pukla veza. Ta glupa sprava nas je izdala, u trenutku kada smo trebali da postanemo jedno telo u kosmosu. Nastupila je čudna tišina, na tren je sve stalo. Samo je srce lupalo nekim ludim ritmom, koji se čuo daleko.

Možda čuješ kako lupa i bez telefona, toliko je jako… Napuni baterije drugi put, nikada se ne zna. Zvezde kruže, možda se naše ponovo sudare u nebeskom prostranstvu i ponove veliki prasak.

Volim

Moje pesme No Responses »

maj 172010

Pin It

Po snegu ja volim,
tragove da pravim,
kad idem po tvojim,
ja se zaboravim.

Kad gazim po blatu,
baru biram sam,
volim taj trenutak,
dok dubinu njenu osećam.

Dok po kiši šetam,
ja širmu ne nosim,
volim da mi kapi,
šetaju po kosi.

Kad zvezda upeče,
ja poželim veče,
da mogu po noći,
skriti se od sreće.

U magli dok stojim,
ničeg se ne bojim,
jer osećam vetar,
na grudima mojim.

I dok vetar tiho,
rukom maglu sklanja,
ja polazim dalje,
u nova saznanja.

I na kraju volim,
to šta znam da volim,
što osećam život,
u grudima svojim.

Nada

Moje price 8 Responses »

mar 172010

Pin It

Ko više da broji sve sve nesreće i tuge u životu. Kad bi sabirao, nisam siguran da li sam više puta bio nasmejan ili sam tugovao.

Tako ide, takav je život. Valjda je i zanimljiv zbog toga, zbog uspona i padova, sreće i suza, radosti i tuge. Ožiljak preko ožiljka, pa valjda više nema mekog mesta za tugu, ili bar ne za pokazivanje. Progutam knedlu, udahnem duboko i idem dalje.
Shvatio sam da u životu treba voleti dok si tu, blizu, dok možeš da osetiš, zagrliš, poljubiš. Kad nestane to, sve je uzalud, Sve suze ovoga sveta ne mogu nadoknaditi propušteno, nema više.

Ostaju nam samo slike i uspomene. Radost nastavlja tamo gde je tuga stala, život ide dalje svojim koracima, koji su nekada kratki a nekada dugi, laki ili teški. Bitno je koračati, ići napred, gledati ispred sebe. Uživati u svakom trenutku koji nam je pružen, verovati u sebe, probati život. Osetiti ukus svega, i gorčine i poraza, i ljubavi i sreće. Probati zabranjeno, uvek imati mudrosti i snage za povratak. Verovati da posle sunca dolazi noć, i da ponovo izlazi sunce.

Nikada neću žaliti za vremenima prošlim. Nazad nema, ima samo napred, glavu gore. Po nekada me zaboli vrat od tog uzdignutog pogleda, ali sve ima svoje. Ja imam sebe, imam tebe i imam svoj mali svet…i nemam kineski zid oko sebe. Volim sebe, volim i tebe, volim i svoj mali svet oko sebe. I zato sam srećan i zato uživam, i zato mogu svoju tugu da nosim u srcu a da me ne boli. Jer, nije srećan ko ne zna da voli.