Prošla je ispred mene, gazeći gizdavo po toj zebri, zvonećim korakom, pomerala je linije na asfaltu. Griva njene kose, poput nekog vrbovog pruta, prelazeći preko moga lica, ostavljajući tragove divljine. Udariše me dva sedefa, toliko jako i duboko, da sam na trenutak zaboravio na vreme. Bio sam njen, rob do kraja života, mislio sam u momentima, dok je nestajala u izmaglici. Kroz zvonjavu njenog koraka, koji se gubio u daljini, nisam čuo da mi pola grada svira, da krenem [...]
Da sam samo jedan list, u listopadnoj šumi, sakriven u moru boja, prekrivenih snegom. Snegom dubokim, teškim, i nestvarno belim, koji me poput majke čuva, i pokriva pred san. Nedostaje mi taj nestvarni spokoj, mir koji tišinom me budi, samoća koja društvo mi pravi, i pravi ravnotežu u glavi. Prazan i tup, ne osećam hladnoću, [...]
Sakrijem se nekada između slova, ćutim i sanjam, dok čekam kraj reke, svitanja nova. Ne volim ta velika slova, remete mi sklad, niza misli koje lete, u sećanja nova. Provirim, onako krišom, kao malo miš iz senke, trepereći na prstima, tražeći nešto… Ne volim to sutra, koje uzima mi juče, brišući mi sećanja, na rumena [...]
Umoran od svih parada i pohoda, želim samo jedno, da mogu da dohvatim zvezdu, onu moju, sjajniju od drugih. Ostavite moj mesec na miru, on vas ne dira, nikome zlo Luna nanela nije. Moj svet nema mesta, za pohode sve, kojima se dokoni, silno ponose. Ponosno hodam i gledam pravo, zabunjen u mislima svojim, po [...]
U momentima ničega, sunce juri za mesecom, ludo, kao da ga nikada stići neće. Zagledan u tog bledolikog svedoka, pitam se, da li ja idem k’ njemu, ili on dolazi meni. Tražeći ove noći reči, napadnut nekim nemirom, kao promrzlo dete na snegu, osim tišine nisam video ništa. Volim kad je vidim, kao sada, sputanu [...]
O mojoj duši nije moguće pričati, zato što vetar nosi reči, prosipajuči ih po ravnici, koja se gubi u daljini. Moje srce nije prisutno, ovoga trena, na ovoj planeti, gde ti misliš da ćeš ga, na sebi svojstven način uzeti. To što vidiš to nisam ja, to je moja senka koju ti, tako strasno želiš [...]
Draga demokratijo, danas čuh pred šlog, da imate nameru, za porez na blog. Evo ja vam dajem, unapred, od srca, koliko vam treba, za kifle i hleba. Od vaših me zakona, stvarno boli glava, da li iko od vas, noću mirno spava? Dal’ vraćate u kasicu PDV od beba, zato što su blogeri, vikali gde [...]
Ukratko, želim ovom prilikom da vam predstavim na ličnom primeru kako je lokalna samouprava grada Pančeva organizovana. Na ovome joj mogu pozavideti i zemlje poput Japana ili Nemačke, na primer! Ovako: parkirao sam se na mestu gde je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje. Znači, kriv sam i tu nema dileme. Obaška što sam taj prekršaj napravio [...]
Zaustavio sam se na benzinskoj pumpi da sipam gorivo. Lampica mi je odavno zasijala ali sam ipak preskočio nekoliko stanica i sada sam morao stati… Samoposluživanje…koliko smo samo postali otuđeni, da čak ni na pumpi nema živog čoveka da mu se javim. U nedostatku ljudi, javih se automatu za gorivo, šta ću… Dok sam sipao, [...]
Oj Angela plavo ptiče, u petak ti Srbin kliče, danke dojčland, tebi hvala, što Srbija sad je mala. Aj nas pusti u Europu, da platimo grehe svoje, nije dosta bilo ovo, šta da damo uz Kosovo. Uzmi nam i Vojvodinu, Habsburška je ona bila, al’ sačekaj na proleće, kada ovde svašta niče. Obraduj nas ti [...]
