Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vraćaš,
kad već jednom u svet kreneš,
nemoj da mi nešto petljaš,
nemoj da mi hoćeš-nećeš.

I ja bežim bez povratka,
nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze, stari prag?

Tu je ono za čim može da se pati,
tu je ono čemu možeš srce dati.
Al’ ako se ikad vratiš
moraš znati,
tu ćeš stati i ostati.

Očima se u svet trči,
glavom rije mlako veče,
od reke se dete uči,
ka morima da poteče.

Od zvezda se dete uči,
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija,
opasno je kao metak,
da u tebi večno klija
i čarlija tvoj početak.

Ti za koren nisi stvoren.
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.

Al’ kad pođeš – nemoj stati.
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ćeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo čeka.

Ove su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja,
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.

Ti si uvek krilat bio,
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.

Stvaraj zoru kad je veče.
Nek’ od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo,
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš – kreni ludo,
ustreptalo, radoznalo.
Ko zna šta te tamo,
čeka u maglama iz daleka.
Al’ ako se i pozlatiš,
il’ sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.

M. M. Antić

3 thoughts on “Nepovratna pesma

    1. Gospođice,
      kazaću,
      u ovu jesen,
      frigidnu kao turistkinja sa skandinavskim pasošem,
      to što sam odjednom sed ne znači da sam beo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.