Boris Tadić ili pušenje

Pada ona dosadna jesenja kiša. Već 24 sata neprekidno. Podsetila me na onaj dan kad je Černobil otišao u nebo a ja kao klinac sakupljao puževe u Deliblatskoj peščari. Bio sam bezbrižan, nije mi bilo bitno što je mogao da bude kraj sveta. Nedugo posle toga sam i propušio. I ne prestajem. Svaki pušač zna...

Zašto nemam devojku…

Možda sam ja težak čovek, nije isključeno. Ko nije, svako na svoj način. Nisam više u cvetu mladosti. Ali nisam ni blizu kraja. Uspeo sam nešto da napravim od sebe. Mnogi nisu verovali u mene. Ovako ili onako, izneverio sam ih. Živim solidno, imam veliki frižider koji je uglavnom dobro popunjen. I to je važno, iz više razloga. Nisu mašne i kamašne, sa...