Pesma bez reda (nastala bez pitanja)

Ja sam ideja što nestaje Ja sam ideja što niz vodu curi Što ode daleko i nestane Kao mali vrabac sa grane Oči su umorne Od zamišljanja Ruke bolne od pokreta Pokret ruke kroz kosu Vraća me U mladost, u rosu. Gde sam nestao Pitam se Gde sam pošao Nikada nisam saznao Išao sam, išao, išao I nikada se nisam vratio Bolelo me tada A sada A sada sam poput nekog grafita...

Prazan i tup

Da sam samo jedan list, u listopadnoj šumi, sakriven u moru boja, prekrivenih snegom. Snegom dubokim, teškim, i nestvarno belim, koji me poput majke čuva, i pokriva pred san. Nedostaje mi taj nestvarni spokoj, mir koji tišinom me budi, samoća koja društvo mi pravi, i pravi ravnotežu u glavi. Prazan i tup, ne osećam hladnoću, želim po nekad', pravo na samoću.

Pesma ratnom zločincu, Anti Gotovini: “Oluja u mojoj duši”

Ova pesma je podrška akciji da na pretraživačima za reči ratni zločinac sajt Ante Gotovine izađe prvi u rezultatima. Ukoliko imate blog ili neki sajt možete i vi to učiniti. Bitno je samo da stavite link ratni zločinac koji vodi na željeni sajt, kao što sam to i ja uradio.   Kao aveti koje ne odlaze, mojom dušom nemani prolaze, i guše...