Za 8.mart
Nek’ tvoj osmeh zoru budi, draga moja, nek’ u princa žabu stvori, taj tvoj osmeh što govori. Volim te k’o…
Nek’ tvoj osmeh zoru budi, draga moja, nek’ u princa žabu stvori, taj tvoj osmeh što govori. Volim te k’o…
Kao i uvek, kriv si, kriv si što si pisao, da te nisam čitao, ne bi’ sada brisao. Kao i…
Danju radiš, a noću si budna, lepa moja, postala si čudna, sa zvezdama, umesto da sanjaš, ti se ovde s’…
Juče ja sam svojim šorom šet’o, k’o nekada, krajem onog veka, kad je žuta kaldrmica mala, na suncu se zlatna…
Želiš pesme da ti pišem, da zbog tebe teško dišem, da u prazno često gledam, da samoći ja se predam……
Sazdan od milion rana, tumaram po snu, ne želim pobeći od snova, u kojima vidim samo nju. Moju su putevi…
I da njega nema, o kome bi ovako sneno pisala, možda bi drugoga tražila, il’ bi gumicom sto puta brisala…
Besan na sebe, ne i na druge, na svoje vrline, koje su mane. Besan toliko, vrištim u sebi, da ne…
Samo bih pisao, o čemu, ne znam ni sam, samo bih pisao. O svemu, o sebi, o tebi… o svima….
Tražiš moj osmeh?
Nema ga.
Uzela si ga i odnela,
kao da je bio samo tvoj.
Sve je tvoje…
Tražiš radost u meni?
Nema je.
Uzela si je,
kao da je samo za tebe
bila rezervisana.
Sve je tvoje…
Tražiš moju podršku
u svojim postupcima?
Nemaš je.
Uzela si je i potrošila.
Tražiš moju ruku
na ramenu?
Kako,
kad to nije moja ruka,
ne osećam je…
Ne osećam ništa više.
Prazno.
Sve si uzela.
Sve je moje,
Tvoje.