Samo bih pisao,
o čemu, ne znam ni sam,
samo bih pisao.

O svemu,
o sebi, o tebi…
o svima.

Samo bih pisao,
kada bih umeo,
da svoje misli prenesem,
Tebi, Vama.

Samo bih pisao,
kada bi mogao,
da svoje nemirne misli,
prenesem na papir.

Da podelim sa Vama,
svoje radosti i tuge,
svoj mir i nemir,
koji me nose,
kroz ovu dosadnu kišu.

O kapi kiše,
koja putuje sa velikih visina.
i koja nestaje u deliću sekunde,
kao i mi,
koji ne shvatamo,
da smo samo trenutak,
u vremenu,
vremenu, koje nas posmatra,
svojim očima,
kao da želi da nas pita,
gde smo naumili.

Samo bih pisao,
Vremenu,
da nas malo sačeka,
da malo uspori,
i da nas pusti,
da letimo malo duže,
od ove kapi kiše,
koja je pala pred mene.