DRAGOM MOMI

Kao i uvek, kriv si,
kriv si što si pisao,
da te nisam čitao,
ne bi’ sada brisao.

Kao i uvek, kriv si,
kriv si što si Unu,
u duši mi stavio,
i otišao.

Kao i uvek, kriv si,
zbog reči koje si pisao,
zbog kojih sam i ja,
često teško disao.

Kao i uvek, kriv si,
što sat na ruci nosim,
što prelepu Unu,
u grudima nosim.

Po zelenoj čoji,
često noću šetam,
011 vrtim, Zoe tamo nema,
otišla sa Unom, ispite da sprema.

I da ne bi tebe,
pesme ne bih pisao,
priče bi odavno,
vetar s’ zemlje zbrisao.

Share this post

Comment (1)

  • Charolija Reply

    Drago mi je da si imao čast da poznaješ jednog tako velikog čoveka i umetnika pisane reči. Slava mu.

    05/03/2010 at 13:43

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.