Želiš pesme da ti pišem,
da zbog tebe teško dišem,
da u prazno često gledam,
da samoći ja se predam…
Volim vazduh k’o i tebe,
u plućima da me grebe,
volim sutra da mi bude,
buđenje uz srećne ljude…
Nije lako pesnik biti,
sa time se boriti,
da stihovi radost nose,
uvek suzi da prkose…
Zato sada osmeh stavljam,
na kameno svoje lice,
na ulici kad me vide,
svi zlobnici da se stide…
