Sva ova tužna i nesrećna dešavanja me vraćaju u prošlost…daleku i tužnu.
Rat, mobilizacije, nesreća svuda oko mene. Donosim odluku da odem negde daleko od svega, prvi put u svom životu da pobegnem…i poslednji. Sa drugarom uspevam da dobijem neke papire od vojnog odseka, na neku prevaru, više se i ne sećam, za privremeni odlazak u inostranstvo, i odlazimo u Austriju. Nikada to neću zaboraviti…
Prolazimo kroz Mađarsku…oko 3h ujutro stižemo na Austrijsku granicu. Austrijanac gleda kroz prozor, i pokazuje rukom da prođemo. Mi u čudu. Niti gleda pasoše, niti nas. Stajem sa strane i odlazim sa pasošima kod njega, da mi udari pečat, da ne bude posle, odakle vi gospodo! Gleda me pospano, udara pečate i mi nastavljamo dalje za Grac. Tamo mi je drugar koji je studirao dzez, idemo kod njega za početak. Drugom prilikom ću se vratiti na boravak u Gracu, sada hoću da ispričam jedan događaj iz Beča…Moj prvi i jedini susret sa drogama, tj avganistanskim šitom, tako su ga zvali…
Sticajem okolnosti, neko vreme smo boravili u stanu kod jedne devojke, koja se bavila „poslovnom pratnjom“ imućnih ljudi. Bila je sa prostora bivše YU.
Izuzetno lepa i zgodna, govorila 3-4 strana jezika, primila nas u stan preko nekih preporuka…i tu se desi…Jednog vikenda je organizovala party. I to kakav…
Toliko dobar da ga se danas sećam i pišem o njemu…100-tinak ljudi, sa svih krajeva planete, dobra muzika, njen ogromni salonski stan…mnogo alkohola i naravno razne droge, koje sam do tada znao iz filmova i novina.
Inače, bio sam aktivni fudbaler u to vreme, i tamo sam pokušavao da pronađem klu, ali to je druga priča, Pominjem to samo zbog toga da bi shvatili koliko je meni sve to bilo strano.
Kako je atsmosfera postajala sve usijanija, tako je i mene sve više hvatala vodka koju sam pio. Pored mene sede Albanac i Turčin i prave dzoint… Nude mi, ja naravno odbijam. Palim jednu cigaretu za drugom, pored mene sedi jedna vesela Čehinja, ludilo u transu… Posle par ponuda, konačno, onako polu-pijan uzimam jedan dzoint i počinjem da pušim. Albanac, koji inače priča srpski, me upozorava da je mnogo jako, da je to najbolji šit koji postoji, bla bla bla. Sam završavam ceo dzoint…Oni me posmatraju u čudu…meni ništa…Uzimam drugi…NIŠTA…Uzimam treći….i tu počinje mojih 5 minuta strave i užasa, koji su me zauvek oterali od tog zla. Odjednom, ispred mene MORE, TALASI !!!


Podižem noge na fotelju, da se ne pokvasim ali i fotelja počinje da se ljulja, hoće da se prevrne u more!!! Poslednjim delom razuma pokušavam da pređem preko talasa i vode, i da pobegnem u sobu u kojoj sam spavao. Ali, ne mogu da ustanem iz fotelje!!! Zalepio sam se, i počinjem da curim sa svih strana, kao neka tečnost…
Sledeća scena koju imam u glavi je moje buđenje. Izlazim iz sobe… Svanulo odavno…Na jednom dvosedu spava golišava lepotica, pokrivena nekom majicom. U fotelji spava domaćica…Ja pokušavam da se setim detalja…Kuvam kafu, palim cigaretu…duboko uvlačim dim. Nećeš više, sine…govorim u sebi… I nisam više nikada.