Noseći svoj nemir
Tražio je mir
Daleko medju zvezdama
Gledao je svemir.
Nije bio ni tužan ni ljut
Zabrinut ni krut
Neobično tiho je
Tražio svoj put.
Sanjao je san
Neobičan
Prazan
Dvoličan.
Prolazeći kroz godine
Preskačući dane i sate
Nikad nije želeo
Da mu se uspomene vrate.
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Mogu srce da uzmem ti, svojim nevinim stihom, da ga sakrijem kao čarobnjak, pokretom... read more
Prošla je ispred mene, gazeći gizdavo po toj zebri, zvonkim korakom, pomerala je linije na asfaltu.(more…) read more
Može da voli tuđe, više nego svoje, njegovi se gresi, nikada ne broje. Može on... read more
Za pogled u sopstvenu dušu, Pogledaj samo senu svoju, I videćeš je, spokojnu... read more
Samo prolaze i ne pitaju, nekada tiho nekada burno, prolaze, lete kao vihor, i... read more
Ne zavidi svetlima velikog grada, ona su opsena, prevara, igra senki, mame da... read more
Na tviteru sedi, društvo mrtvih pesnika, ima programatora, i po nekog vesnika.Velika većina na... read more
Foto preuzet sa linka Ima dosta akauntera, različitih vrsta, fela.Mnogi misle da bez... read more
Leave a Reply