Pesma bez reda (nastala bez pitanja)

Ja sam ideja što nestaje Ja sam ideja što niz vodu curi Što ode daleko i nestane Kao mali vrabac sa grane Oči su umorne Od zamišljanja Ruke bolne od pokreta Pokret ruke kroz kosu Vraća me U mladost, u rosu. Gde sam nestao Pitam se Gde sam pošao Nikada nisam saznao Išao sam, išao, išao I nikada se nisam vratio Bolelo me tada A sada A sada sam poput nekog grafita...

Probaš i uspeš

I odjednom sam shvatio: postoje reči bez usana. I verovanje bez daha. To je nekakav izazov onoga što je ispred nas, kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti, a ti probaš i uspeš. Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš i da se bojiš svetlosti. A ti se čvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce. Objašnjavanjem stvari, oduzimamo im nešto od one...

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam a bio sam ti drag, mozda će i u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavicama magla. Na usni pepeljast trag. Da li si ikad razmišljao o tome šta znači živeti? Ko sneg u toplom dlanu u tebi detinjstvo kopni. Brige… Zar ima briga? Tuge… Zar ima tuga? Po merdevinama mašte u mladost hrabro se popni. Tamo te čeka ona lepa, al lukava duga. I živi! Sasvim živi! Ne grickaj...

Milojica se spakovao za #NovaEnergija

Kako se samo obradovio siroti dobri Milojica kad je saznao da se priprema #NovaEnergija U poslednje vreme je često gledao fotografije sa Stare planine i sa setom se sećao kako je bilo dobro. Jeste da je bila gužva u sobama i da je spavao pored kreveta, ali sve to nije bilo važno. Jedino što...