Klarinet

Budi me klarinet od ovog oluka, koji neumorno svira neku svoju muziku. Pada kiša..
Ne volim praznike, izgubim se pa više ne znam ni koji je dan ni koje je godišnje doba.
Volim kišu, uvek sam je voleo. U kapima nalazim sećanja…

Bio sam mali, ne sećam se tačno, mislim da sam imao 7-8 godina. Jedno od mnogih bezbrižnih leta koje sam provodio kod babe i dede u Slavoniji. Dani su mi bili kratki, leteli su. Budio bi se sa prvim petlovima, koji su pevali, okačeni po tarabama, kočoperno šireći krila, kao da su na taj način pokazivali svoju snagu komšijskim petlovima, a ujedno se trudili da ih vidi svaka kokoška u kraju.

Prethodne noći nisam oka sklopio, nestrpljivo čekajući da se oglase ovi praiskonski satovi, preteče današnjim modernim alarmima, koji ispuštaju neke jezive, šištave elektronske glasove. Napolju je padala ona dosadna, sitna kiša, koja nije imala namere da prestane. Činilo mi se da su oblaci toliko niski, da ih mogu dohvatiti rukama. Spustili su se na selo, jedva sam video početak šume. A danas smo trebali da idemo, da pređemo celu šumu, da odemo na drugu stranu planine u babino selo, na slavu. Trebali smo da pređemo ceo Psunj. Od kad sam čuo da idemo, pre par dana, ja sam kao u transu. Svi me smiruju i sa osmehom me gledaju, kao da znaju koliko mi znači. Dok gledam kroz prozor, ne primećujem da su svi ukućani ustali. Potpaljuje se vatra, koja je gorela bez prekida, godinama…

Pogledom pratim pradedu, koji treba da kaže da li idemo ili ne. I danas sam siguran, da je, videvši u mojim očima koliko želim da idemo, rekao da se pakujemo. Skočio sam na njega od radosti, jako ga zagrlivši, dok su me njegovi ogromni brkovi grlili. Dok pišem ovo, nekoliko decenija kasnije, imam neverovatan osećaj, imam živa sećanja, kao da je sve tu, sada…Koliko je ovo pisanje iz mene izvuklo skrivenih sećanja, za koje sam bio zaboravio. Na trenutak sam osetio vlažni brk na obrazu…miris dedine košulje, na domaći sapun, kojim je baba prala stvari u potoku…mirise koji su dolazili sa tavana, gde su visile kobasice i kuleni.


More sećanja mi navire, više ne znam ni šta pišem. Osećam kao da sam se vratio u to vreme, kada je sve bilo divno i bezbrižno, bez veštačkih stvari, vreme dobrih i poštenih ljudi, koji su živeli svoje živote, ne mareći za globalno otopljavanje, trke formule i ratove u pojasu Gaze. Živeli su sa prirodom, njoj davali i od nje uzimali. Sakupljali kišnicu, kojom sam prao kosu. Pio mleko krava, koje su samo spavale u štalama, dok su po danu obilazile livade, koje su nestajale u stogodišnjim šumama.
Nalazio jaja, koje su kokoške nosile po starim drvenim šupama. Jaja sa dva žumanca…Po ceo dan jeo jabuke petrovače…
Moram završiti ovo pisanije, otišao sam daleko od početka, o kojem ću drugi put.
Svet u kojem sada živim ima svoja pravila, pisanje ovih elektronskih zapisa takođe. Već sam napisao duže nego što bi trebalo da bude.
Evo, i moj klarinet se utišao, sunce se gura kroz oblake. Biće lep dan…

4 thoughts on “Klarinet

  1. Najlepsi su mirisi detinjstva, cednosti…bogat je onaj ko to nosi u srcu, dusi i nosu!
    Ja se raspilavila…
    I danas kada zadjem u selo, vidim vrednje ljude, rade od jutra do mraka, koza im je zbrckna od sunca, a osmeh i topla rec uvek, prosto neverovatno, za njih sat ne postoji, zive nekako mirno, spavaju mirno, vole mirno sa osmehom…odoh i ja od pocetne zamisli, idi bre 🙂

  2. Biće…
    Slušala sam kako padaju sitne kapi po nastrešnici, tik ispred mog prozora, dok ih je nadjačavao zveket kašičice kojom je zakuvavao kafu. Probuđena, razmišljala sam da li to radi na silu, jer je sve više tako izgledalo… Meša kafu samo da se ja ne bih prva oglasila i molila ga da skuva istu… Sve je postalo “na silu”…pa i ta kiša je nekako na silu padala, neravnomerno, kao da tera inat i dokazuje da može ili kao da se taj maleni oblak istresa do poslednje kapi, da bi pokazao kako je velik. Tako i on…bez duše, meša kafu da džezva odzvanja, kao što meša reči svakoga dana, koje, kao kašičica, tvrdo udaraju u metal…i postaju kao zvono. Crkveno. Ono koje odzvanja za nekim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.