Kakav ponedeljak!

Zašto prvo što osetim, mora da bude dinstanje luka, u kojem moja draga komšinica uživa? Ne vredi, definitivno, ako želiš mir, živiš u kući, ogradiš se šiptarskim zidom, visine 3 metra, minimum…

Kao što kažu: Dodju divlji i oteraju pitome…

Za kompletno mirisno buđenje, kao odgovor na atak iz stana drage mi komšinice, stiže paljenje tamjana, kojim moja Kleopatra, ubija miris dinstanog luka, a usput i mene.

U pokušaju da dođem do daha, palim cigaretu, koja mi u ovim kombinacijama, deluje najpitomije. Duboko uvlačim dim u sebe, ne bi li bar na sekundu povratio dah i uspeo da stignem do prozora… Uspeo sam.

Otvaram prozor i osetim svežinu januarskog jutra, koja mi je u ovom trenutku, toliko draga.

Ali, ne lezi vraže! Ima zgrada komšiluk kakav se samo poželeti može. Iz kuće, koja je tik pored zgrade, vijori se lep dim, onako bogat, gust… Izgleda da su na red za loženje došle stare cipele i dzemperi. Majko moja rođena, pa šta je ovo od jutros? Brzo zatvaram prozor, koji mi je do pre par minuta delovao kao spas, i vraćam se mirisu tamjana, koji je, bar meni, lep samo u pesmama. Palim aspirator, puštam ga na najveću brzinu, i pokušavam da uživam u zujanju i brujanju…

Naravoučenije: Probudiš se prvi, duboko udahneš, i tek onda počneš da živiš.