Moji leptiri

Pustio sam leptire na slobodu,
da negde u toplije krajeve odu,
ovde im nije mesto ove zime,
biće im lepše pokraj neke plime…

Do proleća nek’ trepere pahulje po meni,
nek’ vetar otera sve duhove stare,
kiše neka speru prašinu prošlosti,
sa lica umornoga moga…

Znaš, negde i nekada,
ti divni leptiri postanu strašni,
kao crni gavrani glasni i opasni,
neumoljivo te mameći na greh.

Pomisliš tada da ih ne želiš,
da nije vreme,
da ti svojom lepotom,
na leđa stavljaju breme…

3 thoughts on “Moji leptiri

  1. Leptiri se radjaju i umiru u jedan dan,njihov let je predivan poput carolije nestvarne ,tuzno je jer u agoniji umiru nikad neostvarujuci jos bas takav isti let…covek ponekad nosi sa sobom bas takve leptirove ,ponekad ih puste ,nekad zazele da im se vrate znajuci da nikad nemoze biti isto ,jer kad sagoris ostaje da se ponovo rodis i poletis ma koloko taj let trajao….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.