Danas sam se jako potresao, kad sam pogledao novosti sa Twittera. Njih dvoje, koje ne poznajem, su se uzbudili zbog muzike sa mog sajta.
Kao prvo, verovatno su došli greškom ovde, predpostavljam da nisu dobro videli da u naslovu nije W nego V. I tu se nađoše povređeni, janavi i paramparce. Namerno ih ne linkujem, nema potrebe za tim. Da su komentarisali blog-post na najgori mogući način, ne bih im reč rekao. Ali, njima smeta muzika!
Nema veze šta piše na blogu, naravno, to ih ne zanima. Ali, mladi su, bar tako deluju, imaju vremena da nauče nešto. O knjizi se ne sudi po koricama. O sajtu, pogotovo blogu se ne sudi po dizajnu i muzici, već o tekstovima. Ali, za to je potrebno malo više od znanja korišćenja računara i lupetanja po Twitteru.
Kao drugo, potrebno je malo lepog kućnog vaspitanja, koje njima nedostaje. Inače bi znali da su danas ispali u najmanju ruku nekulturni. Eto, toliko o njima. Neka se malo zamisle pre nego što počnu da lupetaju po Twitteru i ostalim mestima, ako žele da budu zapaženi. Moj blog nema W, nisam ta linija. Ovo je moje mesto, pravim ga za sebe, po svom ukusu.
Pišem za sebe, po svom ubeđenju. A ako se nekome ne sviđa dizajn i muzika, šta da vam kažem. Ne dolazite, bar na internetu ima za svakoga po nešto, valjda ćete se i vas dvoje pronaći negde. Samo budite uporni.