Međutim, Milojicu je druga muka okupirala. Dok se pripremao da ode na tvitap, misli su mu lutale ka Staroj planini. Kako da stigne tamo a nije ni pošteno postao tviteraš. Video da tamo idu blogeri ali kakvi!
Majko moja, kako da se ja tamo uvalim i postanem deo te raje, grozničavo je razmišljao. Znao je da je jedini čovek za to pitanje ON, direktor tvitera, koji će večeras biti na tvitapu. Prići ću mu i jednostavno ga pitati, nemam šta da izgubim, mislio je Milojica.

Na tvitap je stigao tačno na vreme ali je stajao iza ćoška, sakupljajući hrabrost da uđe unutra. Video je da su mnogi već stigli. Unutra je i ON, majko moja. Idem pa šta mi Bog da, reče Milojica i otvori vrata kafića.

Sve što se dešavalo narednih sat-dva, Milojica ima kao u magli. Uglavnom, u glavi mu je odzvanjalo da je od direktora dobio wild card za #blogomanija . Nikako nije mogao da se smiri od silnog uzbuđenja. Pa i ON, direktor tvitera je čovek od krvi i mesa i to dobar čovek. Prvi put ga je video i pored sve gungule koja vlada oko smeštaja, našao je mesto za mene. Milojicu, koji je juče počeo da tvita, je pozvao u društvo blogera. Ej, među blogere, mada nikada ni slovo od bloga nisam napisao.

Probudio je baka Miru u neko nedoba, da joj saopšti radosne vesti. Stara majka ga je gledala u čudu. Em je probudio iz sna, em joj sad priča o nekim čudima, blogovima, tviteru, o nekom dobrom direktoru koji ga je pozvao da ide kao gost na Staru planinu. Šta ćeš crni Milojice na Babin zub, pitala ga dobra stara majka? Tamo ima vukova, napašće te…

Nije baba Mira bila svesna da je svom dragom unuku rekla nešto, što će ga pratiti u životu…

Nastavak sledi…

blogomanija.me