Da sam samo jedan list,
u listopadnoj šumi,
sakriven u moru boja,
prekrivenih snegom.

Snegom dubokim, teškim,
i nestvarno belim,
koji me poput majke čuva,
i pokriva pred san.

Nedostaje mi taj nestvarni spokoj,
mir koji tišinom me budi,
samoća koja društvo mi pravi,
i pravi ravnotežu u glavi.

Prazan i tup,
ne osećam hladnoću,
želim po nekad’,
pravo na samoću.