Iako je već duže vreme bio bolestan, tog 4. maja 1980. vest o smrti Josipa Broza Tita iznenadila je i potresla građane tadašnje Jugoslavije. Objavio ju je Radio Beograd: »Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije objavili su večeras u 18. sati proglas u kome se kaže: Radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije… Umro je drug Tito.«
Bila je nedelja, 4. maj 1980. godine. Na fudbalskim stadionima širom nekadašnje zajedničke države igrale su se utakmice prve lige. Te večeri, na televiziji je prikazan snimak sa stadiona Poljud gde su igrali Hajduk i Crvena zvijezda. Kada je objavljena vest o smrti Josipa Broza, pedeset hiljada ljudi je plakalo, i pjevalo »druže Tito mi ti se kunemo«.
Ovo su sećanja iz nekog dalekog prošlog vremena. A gde smo danas, 30 godina posle Tita? Uspeli smo sve da razmontiramo, da se međusobno poubijamo, mi Srbi smo uspeli i da zaratimo sa većim delom planete. Ovi naši susedi su bili malo pametniji, dobili su svoje “tisućljetnje snove”. Mi se izmirili sa svetom. Opet mi, takvi kakvi jesmo, idemo dalje. Kako tako, ali guramo. Počeli da nam dolaze dragi prijatelji iz bivše SFRJ, mi počeli da idemo kod njih… Ali. ne vredi.
Splitu smeta sama pomisao na Srbiju. Baš bi’ voleo da mi to objasni neki starosedelac grada pod Marjanom. Šta mu smeta moj dolazak u njegov grad? U ratu nisam učestvovao, a izgubio sam možda više od njega. Dolazim mu kao gost, kao turista, da pošteno platim. Ali, ne vredi. On bi da mi zapali auto, da me baci u more. O parolama kojima me dočekuje ne bih ni pričao. Samo bi’ ga pitao: ZAŠTO, BRE?!
Da merimo ko je kome više zla u istoriji naneo? Dokle više? E moj splićo… Niti ti je more jeftino, niti nezamenjivo. O tvojoj gostoljubivosti, ovakvoj, ne bih reči trošio. U mom Beogradu se na sve strane šire bilbordi o lepotama Jadrana, a u tvom Splitu… stavio bi me na vrbu. Ne ide to tako, ali, Bože moj. Uživaj ti u tvom lepom Splitu. Tebi ostaje samo on, a meni ceo svet. A ako jednoga dana izlečiš komplekse, javi se, ili dođi na kafu. I ako negde sretneš mog drugara iz JNA, Miljas Jozu iz Dubrovnika, pozdravi ga…
PS. U prilogu:
Comments by Poslednji Skaut