O tviterašima, nekim…

Na tviteru sedi,
društvo mrtvih pesnika,
ima programatora,
i po nekog vesnika.

Velika većina na njemu i spava,
pobegli od istine,
tu ne boli glava.

Za retvit se živi,
prodaje se duša,
jedino je bitno,
da te menšn neko hitno .

Uzvratiti ume samo ljudi malo,
ogromnoj većini,
do slave je stalo.

Ni to nije loše,
zabole me ćoše,
do retvita malo,
meni nije stalo.

13 thoughts on “O tviterašima, nekim…

  1. Dragi Aco ti piši u stihu,
    pa će retweew biti blizak urliku 🙂
    U usta nek’ te stavi svaki peti,
    bićeš moćan i zimi i leti 🙂

  2. Nažalost, ja nisam tako talentovani poeta kao Poslednji Skaut, ali baš danas tvitnuh da me, upravo u okolnostima o kojima tvoji stihovi govore, retweet sve više podseća na tviteraški, virtuelni ekvivalent oralnom SEX-u! Nešto kao “Uzmi me u usta”…;)
    No, prošlo je poprilično neshvaćeno…

  3. Na Twitteru sedi
    i gomila droca,
    politički korektno,
    mali’ fakafljoca.

    I svi se nadmeću
    čiji je veći,
    kad ih pitaš šta
    iMac će reči.

    Briga ih da li
    su za komp seli,
    nekima je bitno
    samo šta su jeli.

    I tako dalje, i tako bliže…

  4. Hehe…
    Nije tebi baš svejedno
    kako tamo vreme kratiš,
    čim te twitter inspiris’o
    da se ovde stiha latiš… 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.