Prevara života…

Samo prolaze i ne pitaju,
nekada tiho nekada burno,
prolaze, lete kao vihor,
i ne pitaju.

Ne pitaju za zdravlje, za snove,
da li je hladno ili vruće,
samo prolaze,
i nestaju poput senki sa asfalta.

Izgubljeni u toj brzini,
ne vidimo gde smo i ko smo,
poput slepih miševa,
skrivenih po pećinama.

Umemo sebe da omanemo,
doživljajima kojih ni svesni nismo,
misleći da smo prevarili;
neshvatajući da smo prevareni.

Stojimo dok trčimo,
budni dok spavamo,
neshvatamo da je tren prošao,
držimo ga poput zadnjeg zalogaja.

I kad napokon shvatimo,
da je danas sutra,
na smeni sunca i meseca,
čekaćemo jutra.

Share this post

Comment (1)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.