Dragi moj prijatelju Zorane,
Ukratko ću ti odgovoriti na otvoreno pismo, koje si mi napisao na Fejsbuku:
Da, ja volim svoj Partizan od kad znam za sebe, iskreno, iz duše. Plakao sam kad smo gubili neke utakmice, na primer od Fljamurtarija davne 1987. godine!
Plakao sam i kad ste vi postali prvaci Evrope ali od muke. Da, i nije me sramota da to priznam. Tvoj klub me ne zanima uopšte. Kad prolazim pored tog stadiona, okrenem glavu na drugu stranu. Sve je tako.
Ali, nisam arijevac, dragi moj Zorane! To je jako ružno sa tvoje strane. Meni pripisivati da sam arijevac, zbog #NismoIsti koji se uzgred koristi obostrano, od strane oba kluba, je vrlo nisko. Prvo sam mislio da se zezaš, ali sam sad shvatio da je vrag odneo šalu. Kao što i sam znaš, dobra stvar na društvenim mrežama je opcija da nekoga blokiraš, mutiraš, odpratiš ili šta već, ukoliko ti se ne dopada to što čitaš. I to je sasvim legitimno. Legitimno je i da mu pre toga javno kažeš da je arijevac.
Ne želim da se nastavljam na ovu temu, ali sam morao da ti odgovorim. A ti kako ti volja. Ako ne shvataš poentu zezanja na #NismoIsti ja tu ne mogu ništa.
Tvoj prijatelj Željko
Comments by Poslednji Skaut