Moraš volet’ sebe,
više nego druge,
biti voljen drug,
i voleti druge.

Ne dozvoli nikad’
da bez tebe PRođe,
neki PRijem ludi,
gde se mesto nudi.

Uvek moraš biti,
nasmejan-a vedra,
moraš svima dati,
ti vetar u jedra.

PRavila ti nama,
potanko objasni,
da shvatimo dobro,
u kojoj smo basni.

Najbolji u zemlji,
PR želiš biti,
i to otvoreno,
ni ne želiš skriti.

Ovako bi mog’o,
pisati do zore,
al’ sad moram poći,
da sklopim PRozore.

PRoleće je došlo,
frižider mi treba,
ne smem ga otvarat’,
PR iz njeg’ vreba.