Strast, ljubav i život. Svakodnevica jednog običnog čoveka.
Ja sam ideja što nestaje Ja sam ideja što niz vodu curi Što ode daleko i nestane Kao mali vrabac sa grane Oči su umorne Od zamišljanja Ruke bolne od pokreta Pokret ruke kroz kosu Vraća me U mladost, u rosu. Gde sam nestao Pitam se Gde sam pošao Nikada nisam saznao Išao sam, išao,…
Ako ti jave: umro sam a bio sam ti drag, mozda će i u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavicama magla. Na usni pepeljast trag. Da li si ikad razmišljao o tome šta znači živeti? Ko sneg u toplom dlanu u tebi detinjstvo kopni. Brige… Zar ima briga? Tuge… Zar ima tuga? Po merdevinama mašte u mladost…
Prošla je ispred mene, gazeći gizdavo po toj zebri, zvonkim korakom, pomerala je linije na asfaltu.
Da sam samo jedan list, u listopadnoj šumi, sakriven u moru boja, prekrivenih snegom. Snegom dubokim, teškim, i nestvarno belim, koji me poput majke čuva, i pokriva pred san. Nedostaje mi taj nestvarni spokoj, mir koji tišinom me budi, samoća koja društvo mi pravi, i pravi ravnotežu u glavi. Prazan i tup, ne osećam hladnoću,…
Sakrijem se nekada između slova, ćutim i sanjam, dok čekam kraj reke, svitanja nova.
Umoran od svih parada i pohoda, želim samo jedno, da mogu da dohvatim zvezdu, onu moju, sjajniju od drugih. Ostavite moj mesec na miru, on vas ne dira, nikome zlo Luna nanela nije. Moj svet nema mesta, za pohode sve, kojima se dokoni, silno ponose. Ponosno hodam i gledam pravo, zabunjen u mislima svojim, po…
U momentima ničega, sunce juri za mesecom, ludo, kao da ga nikada stići neće. Zagledan u tog bledolikog svedoka, pitam se, da li ja idem k’ njemu, ili on dolazi meni. Tražeći ove noći reči, napadnut nekim nemirom, kao promrzlo dete na snegu, osim tišine nisam video ništa. Volim kad je vidim, kao sada, sputanu…
O mojoj duši nije moguće pričati, zato što vetar nosi reči, prosipajuči ih po ravnici, koja se gubi u daljini. Moje srce nije prisutno, ovoga trena, na ovoj planeti, gde ti misliš da ćeš ga, na sebi svojstven način uzeti. To što vidiš to nisam ja, to je moja senka koju ti, tako strasno želiš…
Draga demokratijo, danas čuh pred šlog, da imate nameru, za porez na blog. Evo ja vam dajem, unapred, od srca, koliko vam treba, za kifle i hleba. Od vaših me zakona, stvarno boli glava, da li iko od vas, noću mirno spava? Dal’ vraćate u kasicu PDV od beba, zato što su blogeri, vikali gde…
Ukratko, želim ovom prilikom da vam predstavim na ličnom primeru kako je lokalna samouprava grada Pančeva organizovana. Na ovome joj mogu pozavideti i zemlje poput Japana ili Nemačke, na primer! Ovako: parkirao sam se na mestu gde je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje. Znači, kriv sam i tu nema dileme. Obaška što sam taj prekršaj napravio…
Read more Pančevo-najefikasnija opština na svetu, pogledajte zašto!
Zaustavio sam se na benzinskoj pumpi da sipam gorivo. Lampica mi je odavno zasijala ali sam ipak preskočio nekoliko stanica i sada sam morao stati… Samoposluživanje…koliko smo samo postali otuđeni, da čak ni na pumpi nema živog čoveka da mu se javim. U nedostatku ljudi, javih se automatu za gorivo, šta ću… Dok sam sipao,…
Oj Angela plavo ptiče, u petak ti Srbin kliče, danke dojčland, tebi hvala, što Srbija sad je mala. Aj nas pusti u Europu, da platimo grehe svoje, nije dosta bilo ovo, šta da damo uz Kosovo. Uzmi nam i Vojvodinu, Habsburška je ona bila, al’ sačekaj na proleće, kada ovde svašta niče. Obraduj nas ti…
Ako ti je stalo do mene, pokušaj da prepoznaš momenat, kada želim samoću, pričanje u tišini, sa sobom samim… Nekada sam bio zanimljiv svima, sada sam dosadan sam sebi, naiđe to, tako, kažu stari. Negde sam se zaglavio, u međuprostoru nekom, bar meni dalekom. Ne traži sebe u ovim redovima, ovo nije namenjeno tebi, pišem…
Još jedno bežanje od sna, ne volim tišinu koja me dira, i ne da mi mira. Bežanje od buđenja je mnogo gore, nemirni snovi, koji me u duboke virove gone. Počeo sam da spavam dugo, ne želeći da se budim, da ulazim u dane, koji me ničim ne mame. Znam da moram otići, iz ovih…
Voleo sam je nekada davno, toliko davno da se više ne sećam ni njenih dodira. Znam da je bilo iskreno i jako, da sam je čekao drhteći, da li će se pojaviti, ali se ne sećam njenog lika. Bila je topla i mila, ali više se ne sećam njenog mirisa. Znam samo da je mirisala…