Može da voli tuđe,
više nego svoje,
njegovi se gresi,
nikada ne broje.
Može on da uzme,
pare od kampanja,
uvek on na pobedničkoj,
strani mirno sanja.
Može da ne prati,
taj običan puk,
većina je za njega,
samo voda i luk.
Može da ne plaća,
piće u kafani,
ako on te otprati,
ostaćete sami.
Može i da otera,
goste s’ svadbe tvoje,
jer ko mu se zameri,
nema lajne svoje.
Ne može on tebe,
da pohvali često,
kada to bi radio,
uz’o bi mu mesto.
Takođe on ne može,
besplatno da deli,
ono što bi tebi,
lebac don’o beli.
Ne može da voli,
on obična jela,
to nije taj nivo,
zna ga zemlja cela.
Povremeno on ti,
mahne sa nebesa,
da te želja mine,
da nestane stresa.
P.S. Svaka sličnost sa uticajnima je namerna!