Daleko negde
I tako, jednoga dana, samo odeš. Jednostavno, kao da ideš u prodavnicu. Ali, ovoga puta, ne znaš kada ćeš se…
Bes
Besan na sebe, ne i na druge, na svoje vrline, koje su mane. Besan toliko, vrištim u sebi, da ne…
Pismo vremenu
Samo bih pisao, o čemu, ne znam ni sam, samo bih pisao. O svemu, o sebi, o tebi… o svima….
Poslednji Skaut za vas
Kažu da bloger mora da piše istinite tekstove ! Lako reći, malo teže sprovesti u delo. Pisao bih o toliko…
Mojoj Ceci
Ovu priču posvećujem mojoj Svetlani, koja daleko odavde, na prelepim Balearima, živi i slika…slika slike naših života!
Osmeh
Tražiš moj osmeh?
Nema ga.
Uzela si ga i odnela,
kao da je bio samo tvoj.
Sve je tvoje…
Tražiš radost u meni?
Nema je.
Uzela si je,
kao da je samo za tebe
bila rezervisana.
Sve je tvoje…
Tražiš moju podršku
u svojim postupcima?
Nemaš je.
Uzela si je i potrošila.
Tražiš moju ruku
na ramenu?
Kako,
kad to nije moja ruka,
ne osećam je…
Ne osećam ništa više.
Prazno.
Sve si uzela.
Sve je moje,
Tvoje.
Kada sam je prvi put video
„Kada sam je prvi put video, stao mi je sat“…napisao je Moma Kapor u Uni…Hm…
Mislim da mi se desilo nešto slično, pre par godina. Samo što moj sat još uvek stoji, kao da ne želi da se pomeri i počne ponovo da kuca…kao da je još uvek opčinjen njom, njenim očima, pokretima, njenim tankim, finim prstićima…kao da ne može da shvati da ona odavno ne postoji…da je sve bio samo tren…