Kažu da bloger mora da piše istinite tekstove !
Lako reći, malo teže sprovesti u delo.
Pisao bih o toliko stvari, ali ne mogu.
Ako pišem o ženama, rizikujem da se neka naljuti, da se nađe prozvanom, zbog konteksta u kojem će sebe pronaći kao nekog negativca.
Ako pišem o nekim bivšim, ne valja.
“Nisam znala da je tako, zar sam ja bila takva i sl”.
Ako pišem o sadašnjim dešavanjima, još gore.
“Koja ti je ta ?”
“Nisi mi rekao da se to desilo, a ?”
Ako bih poželeo da pišem o nekim budućim, rizikujem da se predomisli, iz raznih razloga
Ako me zanima neka koja je u vezi, opet problem !
Ako je udata, tek to ne valja !
Ako je slobodna, igra gubi smisao i pre početka !
Toliko o iskrenom pisanju na Balkanu.
Sa druge strane su čitaoci, koji žele da čitaju iskrene priče, kojima je dosta raznih gluposti, kojima nas nemilosrdno zasipaju sa svih strana.
Pisanje o temama koje nas svakodnevno zamaraju su naporne i za samog blogera, a o čitaocima da ne govorim.
Zato bih voleo da mogu da pišem ono što želim.
Da se niko ne naljuti.
Da se niko ne oseti prozvanim.
Da ni jedna od vas ne misli da pišem loše stvari o njima.
Ako ne pišem iz duše, ne vredi da pišem.
Ako mi uzmete krila, ne mogu da letim.
Nekima sam dao sve, zato molim da mi daju da letim ovako, ako mi nisu dale da letim pored njih.
Hvala na razumevanju,
Zauvek Vaš
Poslednji Skaut