Kao mali, bežao sam od onih strašnih deda i baba, komšinica-usedelica, koji su mrzeli sve oko sebe. Oni su se budili sa kiselim osmehom, koji je jasno govorio… mrzim sve!
Bio sam mali, nisam to mogao da shvatim i razumem. Mislio sam da ih neko stalno nervira, da imaju svakodnevne probleme, da su možda bolesni…
Sećam se, imao sam jednog komšiju, advokata, koji nije imao dece. Njemu je sve smetalo. Decu nije podnosio, jurcao nas je vazda, gde god bi stigao. Sa komšijama nije govorio, uvek je imao neki razlog za svađu…
I dalje, kako sam odrastao i postajao punopravan član zajednice, sve se nastavilo po starom. Neke nove babe i dede, koji su iz redova za penzije, mrzeli sve ono što nije kao oni, što ne stoji u istom redu, ne čeka na jeftiniji hleb i mleko…
Ni tada, mada sam već bio dovoljno odrastao, nisam shvatao. Kako neko može samo da mrzi, sve i svakoga…
I tako, godine su prolazile, ništa se nije menjalo. Kao da su neki novi dolazili, sa još vežom energijom koja je, čini mi se, bila toliko negativna, da je i cveće pored njih prestajalo da cveta.
A danas… Dobili su svoj zvaničan naziv: HEJTERI. Mnogi iz te populacije se ponose time. Nekima je postalo i zanimanje.
Evo nekih definicija istih:
1. Ljudi koji posle svakog plusa idu na kupanje.
2.Hejteri su pre svega likovi i likuše koji se nisu baš najbolje snašli u seksualnom svetu. I sav taj šatro gnev što imaju je u stvari genetski nagon za seksom. Naravno neku ga imaju i previše ali u glavi je to što treba da se prelomi pa da oni batale inače tu do jaja smor reč “hejteri”. Pa aman ljudi, naši stari su oduvek za takve likove govorili NAMĆOR. Samo ovo sad HEJTER zvuči kao savremeno ovo ono…
Hejtovanje. Na engleskom jeziku reč „hate“ znači mržnja. Ipak, ovde je reč o jednoj drugoj pojavi koja ne označava golu mržnju, već način života, imidž, sredstvo za postizanje različitih ciljeva. Skoro da je postalo čudno ukoliko u svakodnevnoj konverzaciji ne čujete komentar nekog hejtera ili njegovog sagovornika koji pokušava da ga nadmaši još zlobnijim komentarom. Ispoljavanje hejta postalo uobičajeno ponašanje pa se zbog toga i pitam kako mu odoleti i kako izbeći slast dok naše razgovore „kitimo“ ovakvim komentarima? Sve je verovatno počelo od sarkazma, koji je vremenom začinjen savremenim oblicima ponašanja, slengovima i nekom novom mimikom. Pojedini hejteri napravili su imidž od toga pa njihove komentare u društvu uvek očekujemo kao nešto što će nas do suza nasmejati orginalnošću ili pak ostaviti bez teksta.
Predmet hejtovanja mogu biti različite stvari ili ljudi: političari, ponedeljak na poslu, dosadni šef, devojka bivšeg frajera, Paris Hilton, nova jakna ili novi dečko, nečije noge, televizija…
I, šta dodati na kraju?
Nemojte se obazirati na postojanje istih, setite se baba i deda koji su bili mrgudi. Najveća kazna im je bila kada im se lepo javiš i produžiš dalje…