Stao mi je sat…

Probudio sam se mrzovoljan. Kao da sam nešto slutio, kao neki gavran. Čak sam u momentu osetio i kišu na licu…Dolazim u stan, i preturam po albumima. Nešto me poteralo, il’ da vidim sliku Mome, psa i mene, ili’ da ne živim. Kao gavran…

Posle par sati, čujem vesti… Otišao je.

Zašto, bre? Gde ideš, dobra starino, šta da radimo sada…Zbog tebe sam počeo da pišem, uz tebe sam odrastao. Svaki dan sam pomišljao na tebe, čoveče. Bio si mi toliko blizak, čak sam i u trenutku kad sam te upoznao, osetio nešto čudno.

Upoznao te… Bilo je to pre par godina. Nebojšina. Neko je srećan kad vidi Diznilend, neko Ameriku…a ja sam upoznao Tebe, dobri moj Momo, i to je bilo to. Posle toga, meni nije ništa bilo važno. Upijao sam te, kao i svako ko je imao čast da sedi sa tobom. Trebalo je da prođe par godina od tada, da u meni legne sve, i da se otvorim drugima. Kroz svako moje slovo prolaziš Ti, dobri Momo.

Znaš, rekao sam ti tada, više si uticao na moje odrastanje od roditelja. Voleo sam po tvom receptu, tako sam učio. Bio sam zaljubljen u Unu, zavideo profesoru…

Došlo je vreme, da zamenim profesora, ne po diplomi… Kroz život prolaze neke nove Une, pesme im pišem. Otišao si danas, dobri moj Momo, i šta sad? Nema više Mike, nema tebe…

Ostavili ste mi vaše priče, vaša sećanja… Kafane ste zatvorili, kao ljubomorni starci. Meni ostaše uspomene, ovo kucanje i slike. Budi mi dobar, dobri čoveče, konačno nađi svojih 3000$ i ta tri dana za san…

Share this post

Comments (2)

  • zelena Reply

    Obracanje s postovanjem…da Moma je to bio vecini…sada ce se druziti sa Mikom, neka pociva u miru.

    04/03/2010 at 17:36
  • Ivana70 Reply

    Нажалост…

    03/03/2010 at 23:50

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.