Dunje i gugutke

Šetam noćas po ovoj magli, onako lagano, nogu pred nogu. Sporedne ulice, utonule u mrak, zaobilazim bare…Prate me dve kere, crne kao ugalj. Odjednom, vraćam se daleko u detinjstvo…

Ta sobica mi je pred očima. Zidovi okrečeni u roze, išarani plavim šarama, koje sam dugo pamtio. Iznad njih, blizu belog plafona, izvučene dve linije. Na zidu slika, Tajna večera, koja me je uvek neodoljivo privlačila, bila je tako stvarna, meni tada. Oko nje razni suveniri, pozdravi iz Soko-banje… Veliki šifonjer, uvek zaključan, u kome je baba sakrivala bombone i kolače od nas dece, koji bi sve smazali u trenutku. Veliki krevet, sa ogromnim perjanim jastukom, i uvek uštirkanom posteljinom, u koji ni u ludilu nisam smeo da legnem, a da se ne presvučem u pižamu.

Ali, meni je nešto drugo noćas oduzelo dah na tren. Na trenutak sam čuo gugutke, koje su me budile svako jutro, preko leta, dok sam provodio bezbrižne letnje raspuste. Kako mi ta jutarnja muzika po nekada nedostaje. A tek miris dunja, koje su stajale na šifonjeru, mojoj večitoj misteriji. Taj miris me prati kroz ceo život, kao da me podseća na čistotu i poštenje, na put kojim treba koračati, nikada ne zaboravljajući prošlost.

Te dunje i gugutke me često vrate kad zalutam, kad se povedem stvarima koje mi sada čine život, a koje su bleda kopija svega. Jutarnja buđenja ptica i mirisa dunja i okrećenih zidova…to je pravo, iskonsko. Da li smo zaboravili sve to?!

Share this post

Comments (7)

  • Dunje i gugutke | www.blogovnik.com Reply

    […] Dunje i gugutke Napisano: 26.Feb.2010. 000000 02:26:05 na blogu: http://www.poslednjiskaut.com […]

    11/12/2011 at 14:25
  • zelena Reply

    Odcutacu…

    05/03/2010 at 02:04
  • zelena Reply

    Bez teksta sam..

    05/03/2010 at 02:02
  • Charolija Reply

    Sad bih se najradije isplakala, ali se post završio taman na vreme da mi suza ne krene. Ostala neka praznina u duši.

    28/02/2010 at 20:09
  • nada Reply

    Lepo si ovo napisao, baš je pravo, sa dušom…:-)

    28/02/2010 at 07:34
  • ole Reply

    Mirisi me potsecaju na stvari i dogadjaje .DUNJE na detinjstvo……………hvala ti sto se me veceras vratio u njemu:)

    26/02/2010 at 07:46
  • verkic Reply

    Nikada ne možemo i nećemo zaboraviti. Ni gugutke, dunje, ni šifonjer, a pogotovo uštirkane posteljinje sa onim poentes vezom koji kad se opere se skupi ko’ petoparac nekadašnji, pa mama i ja skupimo, te vuci na jednu pa na drugu stranu i tek se onda moglo peglati. Ali onaj osećaj kad se legne u takvu posteljinu nikad neću zaboraviti. Kad bih se samo mogla vratiti u ……

    26/02/2010 at 02:33

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.