Nema bre više ničega, osim ove crne rupe, zvane Facebook. Sve je nestalo, nema. Šta se ovo dešava, ne uspevam da shvatim do kraja. Svi poludeli, svi kuckaju, bockaju, lajkuju… Neki se ljute kad im ne odgovoriš, neki kad im ne uzvratiš bockanje.
Ovo je odavno preraslo sebe, postalo je svet za sebe. Trči sa posla da sedneš za računar, brzo ga pali, ako uspeš da dođeš na red od muža, ili žene, dece ili majke, nije ni važno. Uzeće se kredit za pojačanje, treba još jedan, navodno za decu, trebaće im za školu. Niko se spominje da deca imaju 3-4 godine, da su još daleko od toga. Nije važno, samo da se kupi. Da se ne dangubi. Osušiće se cveće na farmi.
Ovih dana mi je kuma bila sva potrešena. Ne radi im komp, pa je nastala panika. Pitam, šta je problem, vidim svi nervozni po kući. Ne može žena da ode na farmu, propašće joj usev! Kakav problem, neviđen.
Ne znam kako bi sve ovo komentarisala moja baba Lenka, baš me živo zanima. Verovatno bi se samo krstila, šta bi drugo mogla žena da kaže. Bila normalna, ne bi’ ona to mogla da uklaviri. Tražila bi od moje kume da joj kaže gde joj njiva, da ona ode umesto nje, valjda.
Ovi što ne idu na farmu, imaju druge obaveze. Ulaze u tajne priče, sami sebi se diveći kako su odjednom postali visoki i lepi, vitki i zgodni. Pa ovde, svi lepotani. Ima i koristi od svega toga. Mnogi su postali stručnjaci za Photoshop, a do pre malo nisu umeli ni svetlo u sobi da upale. Sad sami sebe ulepšavaju, čudeći se kako od debelih i naboranih, postaju Apoloni.
Neke od mojih dama sa Facebooka izgledaju kao da su od kristala, da se čovek zapita, kako je moguće da neko ima tako lepe godine a lice kao beba. Niko nema bore, žene bez celulita, muškarci bez stomaka, svi bujnokosi da te Bog sačuva.
Mogao bi’ ja ovako do sutra, ali moram da proverim ko me tamo bocka. Ko zna, možda od svega toga ispadne i nešto konkretno. Samo se bojim da ne bude ona rečenica iz pesme Bore Čorbe: ” Probudila me matora sa licem aligatora”… Ja nju ili ona mene, sve jedno je. Istina je uvek tu, kad se pogase svetla i nestane konekcija, kad progovorimo svojim ljudskim jezikom, koji lagano nestaje.
Šta će nam, tu je Facebook…
