Insomnia

Davnih 80′, posle utakmice Partizan-Priština, i ubedljivog poraza, igrač Prištine je izjavio: “Ova noć nije bila naš dan!”

A ja, ja sam negde u to vreme počeo da menjam noć za dan. I tako, mnogo godina posle toga, meni dan počinje sa sumrakom, budim se kad svi spavaju.

Definitivno, godine noćnog taksiranja su me  prebacile u noć, tako da…

Naprosto, danju ne umem da funkcionišem. Ne umem da pišem, na primer. Jednostavno, kao da mi danju nestane sva mašta, inspiracija. Noć mi je puna svega, emocija, uzbuđenja, naboja…

Vidim, nisam sam i nisam jedini koji se druži sa insomniom. Ima nas sve više… Samo se lagano pojavljujemo, svako se javlja sa svog zvonika, i kao da svojim zvonima pozivamo druge da nam se pridruže.

Noć iz mene izvlači sve što poželi. Moje misli, koje danju spavaju, mesec neumoljivo vadi na svoju svetlost i obasjava mi tastaturu, po kojoj kuckam…Kao da me tera da mu sve ostavim, iz ljubomore prema suncu, kao da želi sve za sebe da zadrži. I tek kad izbacim sve iz sebe, što sam nesvesno sakupljao, pušta me da lagano utonem u san, sa otvorenom pozivnicom za novim druženjem…u novoj noći, kojoj se uvek neizmerno radujem.

I tako, dok većina vas spava, mi insomničari smo tu, pišemo za vaše dobro jutro, za vaš lep dan i na kraju, za vaš lep san.

I zato, vi mirno spavajte, dok mesec sa nama zajedno, smišlja nove priče…

Share this post

Comments (3)

  • Charolija Reply

    Od kada znam za sebe, noć je moja najbolja drugarica. Kako lagano dan zamire, ja se budim. Noću mogu sve, preko dana samo ono što moram. Ako mi se kojim slučajem preko dana spava, čim padne mrak rasanim se i budem k’o nova.

    17/02/2010 at 16:15
  • verkic Reply

    Umesto komentara napisaću ti rečenicu iz jednog mog teksta davno napisanog.
    Ponoć je. I poslednji, zalutali šetač je davno zatvorio za sobom vrata sna , mesec pregazio polovinu puta svog a ja sedim sama….. u tišini sobe svoje i……
    Ovo je takodje napisano nekih tamo davnih 80-tih.
    Hoću samo reči ima nas, ima i to sve više, u pravu si nažalost.

    17/02/2010 at 02:42
  • Kremasica Reply

    Al cim primetim da svice, to je definitivno znak da moram da spavam. Ako svane a ja jos uvek budna, to nije dobro, upadam u bedak.

    17/02/2010 at 02:28

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.