JukeBox

Tamo, gde se nekada davno penjalo na bundevu da bi se video grad…
Bio je jedan luna park, sa stvarima koje su nam tada delovale nestvarno.Tamo je bilo flipera, gde mi klinci nikada nismo stizali na red da igramo, a i kada bu nestrpljivo uspeli da stignemo na red, i kada bi ubacili žeton, po pravilu su se dešavaale dve stvari. Ili bi ga fliper progutao, ili bi ga tiltovali posle prve loptice. Gledao bi posle toga u njega, i vodio neki svoj razgovor sa njim, kao da je neko živo biće, koje čuje i razume malog dečaka.
Bila je tamo i kruška za udaranje koju nisam mogao da dohvatim, i u koju sam gledao sa nekim prezirom. Shvatao sam da mi, kad god bi je neko udario, poručuje da sam još uvek klinac, i da treba još da rastem.
Ostajao nam je stoni fudbal, po kojem smo kao sumanuti roštiljali, i kradom hvatali lopticu posle svakog gola, dok nas ne bi uhvatili. Tada bi odlazili kući, svađajući se i tražeći krivca među sobom, onog koji nije video da nas gazda posmatra. Kako smo samo bili naivni.
Jednoga dana, doneli su nešto veliko, metalno, sa staklenim poklopcem i dugačkim spiskovima, koji su meni ličili na spisak imena stanara na ulazu moje zgrade. Bio je to, kako sam ubrzo saznao, ju-box. Čudesna kutija iz koje su izlazile melodije, za koje do tada nisam nikada čuo. Nekako sa dolaskom te velike muzičke željoteke, i ja sam se prvi put zaljubio. Nikada nisam saznao da li je ona ikada toga bila svesna.
Danas, posle toliko godina, pokušavam da vratim lik te moje male princeze, ali ne ide. Jedino čega se sećam to je njen miris, koji sam osećao dok sam se trudio da prođem tik uz nju. Mirisala je na maline, i ja se tog mirisa nikada nisam otarasio. To mi je ostalo od nje.
Ostale su mi i neke pesme u glavi, koje je ona puštala iz tog blještavog aparata. Kad vidim neki luna park, osetim miris maline. Ali, nje ne mogu da se setim.
Da li je moja mala princeza uopšte postojala, pitao sam sebe toliko puta… Možda je bila samo moj dečački san, koji sam želeo da sanjam.
Probudio me je lavež psa sa ulice. Napolju je sijalo sunce, konačno me dočekuje umesto zavejanih krovova. Miriše proleće, osećam taj miris…maline.

Share this post

Comments (5)

  • JukeBox | www.blogovnik.com Reply

    […] JukeBox Napisano: 29.Mar.2010. 000000 02:23:13 na blogu: http://www.poslednjiskaut.com […]

    12/12/2011 at 13:15
  • Tijana Reply

    Lepo…
    Miris bagremovog cveta, lipe…miris posle kise i cudesan miris soba u kuci na selu…

    30/03/2010 at 16:02
  • Poslednji Skaut Reply

    Mirisi su svima nama obelezili delove zivota… 🙂

    29/03/2010 at 17:36
  • gordana Reply

    Mirisi zaista jesu mali signali iz naseg mozga, a ko zna, mozda i iz duse:)) Miris jorgovana u rano prolece u meni uvek budi mir, za neke prejak, a meni nikad dovoljan…

    29/03/2010 at 09:33
  • Terek Reply

    To što u nekoliko rečenica možeš da sačuvaš čitavo jedno vreme… Miris, ukus i vibracije… To, ne može svako.

    A ova rečenica je moja.

    “Kad vidim neki luna park, osetim miris maline. Ali, nje ne mogu da se setim.”

    29/03/2010 at 07:08

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.