Jedina moja,
za ljubav treba imat’ dušu,
jer kad ostariš,
niko ne kuca na tvoja vrata.

Kao gospodar samoće,
u polumraku poznate sobe,
pisao sam pisma duga,
zbog jedne divne crne žene.

Da li smo mi suprotni svetovi,
bitanga i priceza,
pitaju me, pitaju,
oduzimaš mi dah.

Tvoje ruke u neskladu,
oči boje duge,
usne vrele višnje,
devojka sa čardaš nogama.

Dok dobuje kiša,
u ritmu tam-tama,
odlazim, a volim te,
biću vođa skitnica.