U poslednje vreme sam počeo da lutam sa pisanjem. Uhvati sam sebe kako ulazim u neke teme koje me zamaraju, kako sam počeo da previše obraćam pažnju na mišljenje drugih…Reših da počnem da pišem BLOG u izvornom smislu, da to bude neki moj svakodnevni dnevnik. A nema boljeg dana za tako nešto od ponedeljka. Dakle:

09:00-Probudilo me dosadno, neumorno kljucanje kiše, koja je neprekidno padala cele noći. Za divno čudo, nije bilo glavobolje, koja me često prati ujutro, što je dobar znak. Ritualno ustajanje na desnu nogu, o kojem vodim računa već godinama, i kuvanje kafe. Paljenje kompa, i lagani početak rada. Začudo, još uvek me raduje svaki novi dan, trenutak otvaranja mailova, Facebooka, Twittera i svega ostalog. Stanje je redovno, što me posebno raduje. Dobih izveštaj da je moj Deda-Bor napisao novi blog-post, i otvaram ga. Volim da odem kod njega, ne zamara me, nema teških tema. Dok sam gledao u Skype, videh jučerašnju prepisku, razgovor u troje, između moje Charolije i baka Verke i smejem se. Volim ljude koji imaju pozitivnu energiju, a one su baš takve.

11:30-Došao mi je kum na kafu, tako da prekidam pisanje. Nastavljam popodne…

23:10- Reko’, ajde da završim za danas. Ceo dan mi je prošao kao i ovo vreme, nikako. Sve san radio rutinski, tek da pozavršavam. Nisam imao želje ni za nekom posebnom konverzacijom, čak nisam otišao da pročitam šta je moj drug Terek napisao, stvarno sam magare neopevano.
Opet sam uhvatio sebe u razmišljanju, kako pisanje za svoju dušu stvarno ostaje samo za svoju dušu, tj. to retko koga zanima… Ako želiš da te neko čita, moraš da budeš ili lud ili bezobrazan, pa da krpiš koga stigneš, ili da radiš neki copy-paste, pa da tako izazoveš pažnju. Rupu na saksiji niko još nije izmislio, pa mislim da nema potrebe ni ja da je bušim, već postoji, od pamtiveka.

Zato ću sad malo da počnem da šaram. Red poezije, red proze, pa red po i o nekome, pa će da bude za svakoga po nešto. Imam nameru da jednoga dana imam neke koristi od svega ovoga, i da se ne lažemo mnogo, za to je potreban dobar RANK PAGE, a to ne se desi sa pesmama.

Zato, od sutra će biti malo i Domanovića ovde. Do sutra, veliki pozdrav svima 🙂