Večeras sam rekao zbogom srpskom fudbalu. Dao sam mu pola svog života, od mene je dosta. Da mi i ovo malo nerava što imam uzimaju, ne dam. Čast pojedincima ali naš fudbal je bolestan kao i cela ova zemlja. Kukavice ne prolaze ni u crtanim filmovima, a o životu i da ne pričam. Milion puta ista priča. Menjaju se selektori, igrači ali nema ko da promeni mentalitet. Više od sto godina postoji ova igra, i samo još mi, debilni, nismo shvatili da ziheraši ne prolaze.
Da ne bih bio vulgaran kao što u ovom trenutku osećam, ovim ću završiti ovu tužnu priču. Na kraju krajeva, ostao sam i bez voljenijih od fudbala. Zbogom bubamaro 🙁
Volim kada se neko pametan javi da diskutuje po ovopm pitanju.
S obzirom na tvoje iskustvo,rekli bi da si sto posto u pravu.Jedino u čemu se razlikujemo je to što ti kažeš da nam je fudbal bolestan, a ja tvrdim da je odavno mrtav.Kiki brate ,druže, prijatelju,moje drugo ja,u nevolji kume itd…Davno se nismo videli, ne dolaziš u Rumu sad obilaziš svetske metropole.Kako današnji klinci pikaju,mi smo još mogli igrati. pratim tvoje izjave po forumima, javi se 061 172 89 93 Emilio Butragenjo.
Odavno sam rekla zbogom fudbalu i mogu ti reći da sam time samo poštedela sebe i sačuvala koji živac više. Jebo fudbal. 😉
bit ce bolje 😉
Preboleces ti i ovo.