Ne spavam noćima, nedeljama… Više se i ne sećam kada sam zaspao i probudio se kao normalno čeljade. Negde postoji kvar, znam to, samo ne mogu da ga detektujem.
Zavukao mi se negde duboko i ćuti, misli da pametniji popušta. Ne zna on da ja nisam pametan…Da jesam, sada bi spavao duboko, hrkao bi’ da se čuje do Zemuna a ne…
Ovako, gledam u one bensedine i pitam se kada ću se predati.

Ko može više da izdrži? Ja bez sna ili taj kvar bez pobede. Znam da sam prazan, to jedino mogu da tvrdim sa sigurnošću. Ali gde i zbog čega, to već nemam pojma. Da me neko ubije, ne bi’ umeo da mu odgovorim.
Emotivno?  Da volim na silu, nekoga nepoznatog, niti umem niti znam. Kao neko malo pirgavo mače, koje se igrajući upada u mrežu starog ribara, koji je krpi razapetu između dve vrbe.
I što se više rita, pokušavajući da se iskobelja, sve više se plete u nju. Ne zna malo blesavo, da treba da stane, da će je ogrubela ruka dobrog starog alasa nežno izvaditi iz zamke.

Nedostaje mi moj Dunav, drveni čamac pun mreža. Nedostaje mi Sima, moj sivi mačak, koji je svaku zoru pio kafu sa mnom, dok smo na terasi splava gledali preko reke, čekajući da se pojavi sunce. Nekako nisam sretan u
ovom cirkusu koji me okružuje. Nisam željan ovog velegrada, njegovih lažnih parada…Nisam srećan u društvu poznatih i uspešnih. Nedostaje mi moj stari dobri Kele, starina koja mi je bio i otac i majka, i brat i drug. Nikada nisam bio veseliji i srećni nego u tim jutrima u kojima bi zajedno doručkovali vruć burek iz kojeg je curela mast na sve strane. Kad se setim samo kako sam veselo palio vatru u Kraljici peći, uskoj visokoj furuni, namazanoj srebrnom farbom. Kako lepo gori dunavski jasen…

U ovim pokušajima spavanja, često mi je pred očima ta kilometar-tabla…1154… Toliko ima do Crnog mora. I nekako sam svakoga trena bio i na izvoru, ispod Švracvalda i na ušću, u delti. Umivajuči se u Dunavu ja sam se zapravo kupao i u snegu Alpa i u slanoj vodi Crnog, 1154 kilometra dalekom moru.

I pitanje je kada ću sve ovo bataliti i otići nazad. Probao sam skoro sve. Nije zanimljivo to što se može kupiti novcem. Tamo, gde ti je novac potreban samo za duvan i malo benzina za pente a i to zaradiš hvatajući ribu, tamo se spava duboko, iskreno. Tamo čak nisam ni hrkao. Tamo sam umoran i srećan odlazio u san i budio se nasmejan i srećan. To nema cenu…