Beše nekada

Zavaljen u fotelju, lagano uživam u espresu, i razmišljam… Gledam vesela lica, koja idu gore dole, punih ruku raznih kesa i stvari. Delta city…
Ne mogu, a da se ne zamislim… Odličan primer sjaja i glamura, koji je rezervisan za manjinu. Dostupne razne skupe stvari, brandovi o kojima mnogi samo sanjaju.
Pitam se često, koliko zaista uživamo u svemu ovome? Šta ovim kupujemo? Radost, ljubav, sreću koju trazimo, sta?
Koliko stvari nam završi u ormarima, a da ih skoro i ne pogledamo? A nekada…
Bili smo srećni sitnicom koju bi dobili od nekog rodjaka iz inostranstva, kupljenom pločom, koju smo tako brižno čuvali i pazili…
Sećam se svojih kanadjanki. Kako sam ih samo voleo, kako sam ih čuvao, mazao po ceo dan. Kako sam samo bio srećan tada. A sada?
Pun plakar raznih cipela, patika…a mogu samo jedne da obujem. Za jakne više nemam mesta, a nekada…
Prva Mont jakna… Mislim da mi je stojala iznad kreveta, da mi ne bi odletela dok spavam.
Kao u svakoj priči koju pišem, sve se svede na jednu rečenicu… živimo kao bez duše… Volimo bez duše, jedemo bez duše… Samo kad bi znao, kako možemo da umiremo, kad duše nemamo…
Neka se svako zapita, koliko iskreno živimo, koliko uživamo…u ovom vremenu, koje duše nema.
Dok pišem ovo, iza mene dve dame raspravljaju…jedna hoće da kupi novi laptop, ne svidja joj se boja, izgustirala je crnu, hoće beli…
Naravno, koristi ga za Facebook…

Share this post

Comments (5)

  • Alley Cat Reply

    -“volimo bez duše, jedemo bez duše” – krajnje je vreme da zastanemo i dozvolimo našoj duši da nas stigne i da nam se pridruži. Onda opet možemo zajedno, naša duša i mi da volimo i jedemo i …….

    22/01/2010 at 03:57
  • #pratipetak #followfriday – u 00:00? « Uspesi, padovi i život uopšte Reply

    […] Noćas Poslednjiskaut malo pisao Reka CITAT: Ovog trenutka moram da upalim jednu cigaretu, moram sebe da naučim samokontroli, koja mi često nedostaje. Moram da se obuzdam, mogao bi otploviti daleko, a ne znam put do kuće. Napolju ponovo pada sneg, ali ne onaj lepi, veseli, koji me dovodi do ushićenja svojom belinom i čistotom, nego ovaj dosadni, mokri, koji tera oluke na dosadnu pesmu, svojim neumornim kapljanjem…… Inače njegov na njegov blog možete otići ako kliknete ovde. […]

    22/01/2010 at 00:53
  • Ljiljana Milosavljević Reply

    Beket je na vest da je dobio Nobelovu nagradu za književnost, uzviknuo: ,,Kakva nesreća” i isključio telefon!!!!!!!!!!!

    03/01/2010 at 09:47
  • Startoucher Reply

    zato su ratovi dobri – sve pokaže svoje pravo lice…skoro sam srela osobu koja kuka kako nije ništa završila od posla…jeste kupila novi lap top ali je ljubičast i ne može da
    nađe ljubičastu torbu…
    jako pogrešno mesto za traženje duše….paradoksalno…
    već ti kao ja, uzmi termos kafe, pa nađi neki ćošak na još srećom, divljoj obali Dunava, pa vreću za spavanje preko leđa, kapu na glavu….
    jer Dunav je isti i gde god da je Dunav, tamo je i dom.
    ja preferiram šikare po levoj obali…još se nisu setili da postoji…odatle je moj Beograd isti i niko nam ne može ništa 🙂

    25/12/2009 at 15:53
  • radoslava Reply

    Pa ja mislim da svako iole normalan može iskreno da živi i da uživa u običnim stvarima, a to znači i da je potpuno na zemlji …ovaj post deluje malo depresivno, možda treba više da se okreneš običnim ljudima koji se smeju budalaštinama tipa Delta city 🙂 i da propustiš na drugo uvo priče koje su nebuloza…uostalom, setih se upravo, i mi smo kao mladi jurcali u Italiju po cipele, ali to nismo videli kao malogradjanštinu…

    10/12/2009 at 20:40

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.