Bez emocija, molim

Zaustavio sam se na benzinskoj  pumpi da sipam gorivo.

Lampica mi je odavno zasijala ali sam ipak preskočio nekoliko stanica i sada sam morao stati…

Samoposluživanje…koliko smo samo postali otuđeni, da čak ni na pumpi nema živog čoveka da mu se javim.

U nedostatku ljudi, javih se automatu za gorivo, šta ću…

Dok sam sipao, zagledah se u brojke koje jure…digitalne, kao sve oko nas.

Pojele su ljude, uskoro će svet biti sazdan od robota…

Bez emocija. Bez suza. Bez osmeha. Bez zagrljaja. Svet bez ljubavi.

Na trenutak se vratih u detinjstvo i malu pumpu kod babe u selu.

Čujem one metalne brojeve kako se okreću i smenjuju.

Ping, ping, ping…

Brkati radnik u crvenom odelu koje je mirisalo na naftu, nekim već napamet naučenim baždarom, prekida tačno na vreme sa točenjem.

Gotovo.

Mali, pazi kako voziš, ne jurcaj, reče mi dok se udaljavao.

Da, paziću, mislim u sebi.

Danas nema ko da mi da savet.

Digitalni brojevi su u miru završili svoje.

Bez sentimenta…

Share this post

Comment (1)

  • Olivera Verica Obradovic Reply

    …nemoj tako…znas da ”NAS” ima slicnih…JOS!

    Saljem ti iskrenu i neznu misao u ovoj carobnoj sneznoj noci…emocije su u nama…ne neophodno ”oko” nas!

    Divnooo pises.

    06/02/2012 at 21:15

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.