Dunavska noć


Svi su se razišli, pa mogu lagano i na miru da se spremim za noć u čamcu. Jednom prilikom ću vam naslikati rečima taj splav na Dunavu, pa će vam biti jasno da raj još postoji na Zemlji…
Ostali smo sami, Dunav, ja i moj prijatelj, Sima. On je ustvari ovde pravi domaćin, ovde je rođen. Majka mu je bila žgoljava, šarena…za oca se ne zna, neka baraba, koja je bila samo u prolazu. Imao je moj Sima braće i sestara, ali on je jedini bio siv, kao plišani meda. Kao da je nekom plemenitog roda, da mu teče plava krv. Tako se i ponašao. Od malena je izvoljevao. Nije jeo sve, ne. Taj je birao samo najbolje. Morali smo da mu posebno spremamo hranu. Jeo je isključivo sitne ribe-kedere, ali očišćene, i nikada glavu i repove. Pored velikih riba, kojih je svakoga dana bilo u izobilju, on je prolazio ni ne osvrćući se za njima. Bio je najčistije stvorenje na kugli zemaljskoj. Taj se ili umivao i lickao, ili spavao. Za njega nije bilo potrebe da radi bilo šta, sve je dobijao na tacni.
Dok je sunce upadalo u vodu, negde kod Zemuna, ja sam sebi skuvao kafu. Seo sam na splav na terasu, mazao se Szuko kremom protiv roda-komaraca, koji su imali svoj dvočasovni pir. Ta krema je bila neko mađarsko čudo, koje nam je dopuštalo da budemo na vodi kad je najlepše, u zoru i prvi mrak, na zalasku sunca. Voda je bila mirna kao ulje, ni jednog talasa, osim povremenog praćakanja ribe, i pikiranja galebovaa, koji su se spremali za počinak, pokušavajući da sa površine dohvate ostatke hrane, koje su izletnici, negde gore uzvodno bacili pre nego što su pobegli u svoje betonske kolibe. Kako ovo dočarati nekome ko to nije doživeo? Nikada mi nije bilo jasno, osim fotografijom. Ali, bez mirisa vode u nozdrvama, bez ujeda komarca po čelu…ne, to nije moguće. Neki će i umreti, misleći da su živeli lepo, da su sve videli i doživeli. Umreće u velikoj zabludi. Ovo se ne može kupiti, platiti.
Tišinu prekida ribar, koji svojim čamcem prolazi kraj splava. Javlja se. To je običaj star koliko i sama reka. Uvek se javiš kad prođeš, nije bitno da li poznaješ nekoga ili ne. To su neki prastari, nepisani zakoni ponašanja na Dunavu. Otpozdravljam mu, i adrenalin počinje da mi struji kroz telo. Brzo ispijam kafu, vidim da mi sunce skroz nestaje u vodi. Imam osećaj da ću uhvatiti ribe, a vreme je da krenem u čamac. Ulazim u njega, odvezujem se i puštam da me voda lagano nosi. Dok se odvajam od splava, moj Sima uskače i zauzima svoje mesto na palubi. Idemo u noć…

Share this post

Comments (5)

  • Poslednji Skaut Reply

    Hvala vam svima, biće ovoga još, Dunav je neiscrpna inspiracija :)))

    26/03/2010 at 10:48
  • #pratipetak #followfriday Dug, kratak, ja pročitah sve?!! « Uspesi, padovi i život uopšte Reply

    […] ovo se samo doživljava. Svi koji su imali prilike ponekad se opustiti na pravi način znaju to Dunavska noć CITAT: ….Tišinu prekida ribar, koji svojim čamcem prolazi kraj splava. Javlja se. To je […]

    26/03/2010 at 00:08
  • Charolija Reply

    Ne može se to nikome opisati ko nije doživeo. Ne vrede slike, ni priče, ni snimci kamerom, ni ništa na ovom svetu to ne može da opiše.

    Srce mi je zadrhtalo i oči mi zasuzile od milinice, od lepote, od života. Odemo na splav, naš je na Savi i po nekoliko dana ne idemo u civilizaciju.

    Čude se “civilizovani”, misle da nismo normalni, što “mučimo” decu da spavaju na splavu, da ih jedu komarci, da se ujutru umivaju skokom u vodu, da se po ceo dan igraju i skaču i jurcaju…do mraka, a kada utihne sve, premoreni se uspavaju za 15 sekundi uz lagano ljuljuškanje splava, a mi uživamo uz tihu muziku, ladno pivo i neku klopicu.

    Ma plače mi se više od ovog “nevremena”, hooooćuuu sunce, hoću leto, hoću da se mažemo Autanom i psujemo tu leteću gamad.

    Neki ljudi zaista nemaju pojma šta je prava lepota življenja, deca srećna, srećni mi, srećni posetioci koji su uvek dobrodošli. Uh…treba mi sunce pod hitno. 🙂

    24/03/2010 at 23:43
  • Deda Reply

    Pozdrav Simi i njegovom najboljem prijatelju. 😛
    Ja u prolazu ko ribar, samo da mahnem.
    Salim se u prvoj recenici,lol… 😀

    24/03/2010 at 09:06
  • Rade beli Reply

    Sta da se kaze divno predivno takav je moj zivot reka jezero brvnara camac pribor za ribolov kamera aparat sonar
    ladno pivo pozdrav

    http://fotoblogbajinabasta.blogspot.com/

    http://www.youtube.com/user/radebeli2003?feature=mhw4#p/u

    http://www.youtube.com/watch?v=lwbV78fh4DA

    24/03/2010 at 08:50

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.