Hteo bih da završim,
pesmu pre početka,
ni sam ne znam kako,
kad to nije lako.
Pokis’o bi sada,
ja do gole kože,
da me jarost prođe,
oprosti mi Bože.
I ove su kiše,
nekad’ tople bile,
mogao si kisnut’,
ti do volje mile.
A sad kad ti teško,
u sebe se skupi,
i od tmurne noći,
sebi zvezdu kupi.
Kupi sebi sreću,
danas to je lako,
sve je na prodaju,
to bar znade svako.
I tako po kiši,
pesma je bez reda,
dok mi se po duši,
paučina spreda.
